I sjedim za stolcom svojeg radnog stola.
Ja nisam tvoj prorok niti neću možda nikada biti...
Rado bih da izmjenimo ono što imamo jedno za drugoga ali tvoj zid je prepun udaraca...
Govoriš nekakve gluposti koje i ja teško hvatam.
Ja govorim neke gluposti koje ti teško hvataš i na kraju se dobiva neuhvativa zbrka..

Trebaš svjetlonošu koji bude donio sreću i velike pobjede a ja sam tako umoran..
Tako umoran od svega da te jedva vidim u magli..
Magloviti pogled koji mi je podarila moja prošlost.
Zahvaljujem svima koji su pridonijeli toj magli.

Možda stvarno ne znam što ti želiš ili tražiš..
Ja sam postao samo putnik isto kao i svi..
Gmižem u blatu i pokušavam izaći.
Tama postaje sve dublja.