Moja prošlost je otrov. Svaki put kada pogledam iza sebe kao da mi netko nudi u žličici kap otrova.
Tiho i polako prinosi mojim usnama otrov koji prolazi kroz cijeli moj krvotok.
Na kraju ostaje samo onaj gorki okus koji mi pruža samoća.
Gledam oko sebe i kažem sam sebi: "Ima nečeg dubljeg i većeg od ovog."

Okreni list i ne obaziri se na ono što govore zli ljudi.
Moji bližnji govore o nekakvim silama.Pokazujem im stare slike i pitam ih: "Je li to to?"
Oni kimaju glavama i kažu: "Vidiš da znaš!Pa kad je to bilo slikano?"
Tiho ali odmah: "Kad sam bio sretan."

Kao da su prošli eoni od onda. Stavljam ruke pred sebe i gledam u svoje dlanove. Jesu li to oni isti otprije?
Kako god zvuči kontradiktorno i ne uklopljivo.. Živjeti je lijepo. Da nije komplicirano nebi ni bilo zabavno i sve bi bilo lagano.
Kad zapneš jedino što preostaje je borba. Kada ratnik bude stjeran u kut drži svoj mač tako dugo dok ne padne ili ne pročisti svoj put van. Ako padne.. dići će se ionako.

Život ispod svih tamnih i zlih karika ipak ima onu mjeru pozitivizma koju bi trebao imati i koju bi svaki čovjek trebao moći prepoznati.
Pristup bunaru života nam je svima dozvoljen. Treba samo znati iz njega piti.
Kada jedan presuši iskopat ćemo drugi...

Vječno ćemo se boriti.. nećemo se predati. Ostvariti ćemo svoje ciljeve..
Budni ćemo sanjati do tog dana..