Danas smo u jutro u 7:00 moj prijatelj Lazar i ja krenuli s našim biciklima na Bednju...
Put nas je nosio kroz jutarnju atmosferu poput laganog vjetra koji nam je udarao u glavu i mrsio naše frizure(Lazar je nosio kapu ali ja nisam a i oni koji me znaju kakvu ja funky kosu imam... :) )
Bilo je malo zima u početku ali onda nam je Sunce priskočilo u pomoć i zagrijalo nam i asfalt i nas!

Išli smo našoj dobroj prijateljici Ani u njezinu klet ( kljet ) i tamo smo bili jedno vrijeme...
Bilo je zabavno a i veoma poučno ;)

Natrag smo išli negdje oko 16 i vjetar nam je ovaj puta stvarno išao pod kotačima i pratio nas...
Do tamo nam je trebalo 2h i nešto a natrag nam je trebalo samo 1h i 45min...
Stvarno smo dojurili i na neki način sam ponosan na to :)

Ljudi me pitaju što mene tako fascinira u tim vožnjama...čak nas neki pitaju na smiješne načine kao onaj čovjek iz Podevčeva ako se ga sjećate iz jednog od mojih prošlih postova( "Od kud ste vi dečki moji dragi?...Iz Varaždina???Koji pa vas vrag tera da tako terate?") ---> i onda slijedi Sovićev genijalan odgovor: "Noge striček" :D
Jednostavno volim prirodu i te sve ljepote koje možete vidjeti po putu dok se vozite, a i postoji jedna stvar koju samo biciklisti ili fanatici u tome mogu razumjeti...
Kada vi vozite i vozite, vi zapravo ne možete stati... Mene malo što može zaustaviti dok se zanesem u vožnji.Samo idete dalje, pa još malo, pa još dalje, pa još brže... Pa samo još kada pređem onaj brijeg, pa samo dok vidim samo onaj dvorac i tako u vječnost...
Neki bi rekli da ne razumiju to ali mislim da je to dosta pozitivno...
A i moje noge se ne bune( zapravo bune se-trenutno me jako bole ali proći će)... :)

Ljudi uživajte i iskoristiti ove praznike do kraja onako kako na kraju nećete požaliti(npr. vožnjom u prirodi na vašem prijatelju na dva kotača) ;)

p.s.-dok mi Lazar da slike koje smo slikali, možda vam ih objavim pa da vidite :)

Uživajte, Peace