Ok. Ovo je prevršilo neke mjere normale poznate današnjem mladom čovjeku koji inače ne pokazuje svoj bijes.
Nije mi jasno( čak ni to mi nije jasno, zašto nikad ništa ne može biti jasno. Sve mora biti u nekim glupim zavrzlamama koje nemaju na kraju krajeva smisla.
Svi su vam prijatelji dok ne dođe neko vrijeme da bi se takvima pokazali. Vele da vas vole da ste im kul ali svejedno vam zabiju set noževa u leđa kada vi ne gledate! Nije bitno dali je to set kuhinjskih ili mesarskih ili bilo kakvih gadnih noževa, glavno da vam ih zabiju.
I nije to kraj, na kraju krajeva vi izgubite živce i pokažete im zube. Konačno, mora se i to jednom desiti kada ste dosada skrivali to negdje u sebi. Vaš bijes dolazi do izražaja i dira tanku opnu površine vidljive svakom malo inteligentnijem biću.
A kad probije van, vi pokazujete vašu lošu stranu i ispadate manijak koji ne može kontrolirati čak ni sebe.
Ah, taj primarni osjećaj… Taj bijes koji toliko prija kada ga ispustite na svijetlo dana. Nažalost poslije vam je žao ali ipak…
Nakon nekog vremena opet ćete ga pustiti samo zato da se na trenutak osjetite bolje. A onda dolazi onaj teži dio u kojem se svima kojima ste nanijeli štetu u svom bijesnom stanju morate ispričavati. Neki vam oproste a neki ne. Neki vas zapamte kao majmuna a neki odmahnu rukom. Ali svi učine isto, opet vam zabiju taj isti nož koji vam je već bio duboko u vašim leđima…

I onda ja sebe pitam…hm… zašto ja ne bih svoj bijes i dalje nekad znao iskaliti…vaša negativna strana nije pravi put ali je definitivno alternativa ili bolje rečeno neki odmor od vašeg primarnog puta koji je, ja se nadam, popraćen svijetlom…

Uživajte dok možete… pazite se niskih lopti koje vam lete ravno u vaša jaja i noževa koji jedva čekaju da vam budu zabijeni u leđa…