Nakon Oasisa su dani na brodu bili malo monotoni. Ništa se nije događalo a mi smo tražili nove vrste koje nismo pronalazili.Samo neki Ferengi trgovci. Neki su se poželjeli vratiti na Oasis. Jednog dana smo za stolom Luka,kapetan,Vanja i ja diskutirali. Nešto je bilo u vezi sa brodom i daljnjim tokom situacije. Luka je dosta tog dana šutio. Slutio sam da nešto nije u redu. A onda su se počeli događati neki događaji koji nisu bili baš ugodni. Prvo je jedan dan dok smo svi bili na mostu nestalo struje i napajanja na brodu. Svi su se iznenadili jer smo znali da samo najviši časnici imaju pristup kontrolnoj ploči i tim stvarima. Onda nakon toga nam su torpeda otkazala. Torpedo smo jedva popravili. Nakon torpeda su nestali rezervni fazori sa broda. Nitko nije znao što se događa kada jednoga dana nismo primijetili da se Luka zatvara sve više u sebe. Nešto ga je očito mučilo. Nije bilo lijepo ga gledati takvoga. Uglavnom Matija je jedne večeri radio party i svi smo bili pozvani. Malo opuštanja jer novih misija nije bilo a ni novih vrsta. Svi su došli osim Luke. On je prema zapisima broda koji još sada tamo stoje ostao u svojoj sobi. Od kad su se ti pokušaji sabotiranja dogodili smo mi svi zapisivali kamo idemo i to. Za svaki slučaj. Da bi se možda slučajno otkrilo. Ali ni to nije pomoglo. Sabotiranja su se nastavila a počinitelj nije otkriven. Najviša opasnost je bila kada je Matija našao warp jezgru kako pregrijava. Netko je pokušao napraviti overload jezgre.
Bio je cijeli brod u opasnosti radi toga. Ali sve je završilo dobro. * * *
Bilo je to jednog jutra… Dojurio je Vanja u moju sobu. –Netko je ukrao Lukina super oružja iz budućnosti- rekao je jako zabrinuto. – Nisam siguran što će sada biti-nastavio je. –Pa ništa. Kako je moglo oružje samo nestati?- pitao sam ga. –Pa ne znam ali mogao bih pogledati zapise. Čudno je ali zadnji koji je bio u oružarnici je bio Luka. – rekao je Vanja. Kada sam pogledao zapisnik ispalo je da točno te noći kada je bio party Luka je bio u oružarnici. To ga je nekako odalo i jako sam posumnjao. Došao sam u njegovu kabinu u koju me jedva pustio.
-Čuj Luka… Reci što te muči ? –rekao sam mu jako prijateljski i iskreno. –Što je bilo opet sada? – pitao je pomalo ljuto. –Pa mislim da ti imaš veze sa onim oružjem koje je ukradeno- rekao sam mu. –Ja? Zar ti razmišljaš imalo? Pa to je moje oružje zaboga! –odgovorio je sada već sa dosta bijesa u glasu. –Mislim ako priznaš neće ništa biti… -potiho sam rekao. –Pa i da jesam kakve veze ima? –pitao me. – Pa nema. Ali zašto? Pa to je tvoje. Ti si nam dao da prilagodimo tvoje oružje nama. Da nam pomogneš malo. – rekao sam. –Nažalost ja se toga ne sjećam, valjda ona amnezija još malo prima. Stvarno mi je žao sada kada si mi to rekao!-odgovorio je iskreno. U isto vrijeme nam je poslan signal sa mosta. –Svi brzo na most. Hitan slučaj!!! – rekao je kapetanov glas. Luka i ja smo dojurili na most najbrže što smo mogli.
Na zaslonu je bilo mnogo brodova. Koji su bili Ksindijevski. Najgore što smo mogli dobiti na zaslon je bilo baš to. Ali je najgore bilo to što su oni htjeli samo jedno. Uništiti nas.
Naglo se na zaslonu prikazao kapetan Ksindijevskog glavnog broda Mooga. Govorio je na nepoznatom jeziku. Uključili smo automatskog prevoditelja. Rekao je ovo: -Bit ćete uništeni. Platiti ćete što ste učinili prošli put. Pripremite se na najgore. –završilo je i nakon toga tišina.
Svi smo šutjeli i taj trenutak je zavladala velika tišina na cijelom brodu.
Kapetanove riječi su označile početak bitke. –Pripremite se! – rekao je i ušutio…

Trip(moj najdraži lik iz Star treka) i T`pol(najzgodnija)
To be continued...