Bila je to dobra noć.Prije dolaska nepozvanih gosti smo imali proslavu na novom članu koji je bio jako oduševljen da je s nama(tako je barem izgledalo).Počeo se sjećati tko je i od kamo dolazi.Uspjeli smo konačno potvrditi teoriju da je temporalni agent.Radio je za neku veću korporaciju koja se bavila očuvanjem tih stvari(da svako vremensko razdoblje ide onak kako treba).Ja osobno sam se malo bojao toga.Ali sam i primjetio da nisam jedini.Saznanje da netko među nama zna što će nam se dogoditi i nije baš bilo ugodno.Nisam imao nikakve namjere ga pitati gdje i kada će naše putovanje završiti.Nekada smo se znali zezati kapetan,Vanja i ja da ga jedan od nas pita što ćemo drugi tjedan jesti i takve ludorije.Uglavnom bilo je zabavno sa novim gostom.Uglavnom ta večer je bila dobra i svi smo se dobro zabavili.Nakon što je svaki več ležao barem pola sata u svojoj kabini nešto je počelo lupati i škripati.Prvi koji je zemjetio to je bio jedan niži poručnik koje uglavnom mislio da je to strojar još uvijek kod naše warp jezgre pa ipak nije ništa prijavio.Nakon što se ponovilo to isto,več je bilo par časnika budno.Ja dok sam se probudio začuo sam dernjavu s nižih deckova i pojurio odmah van iz kabine da vidim što se zbiva.Začulo se hladno deranje fazora po metalnim dijelovima broda.Ovo stvarno nije slutilo na dobro i pojurio sam prema mostu.Most je bio prazan.Pogledao sam u zapisnik.Neslužbeni zapis napada je bio zapisan prije 43 minute.Ovo me zbunilo jer bih nešto prije čuo da je napad tako dugo trajao.Fazori su malo pucali pa je pucnjava jenjavala.Bilo je to teško da za slušati pa sam odlučio pronaći kapetana i pridružiti im se.Kada sam izlazio s mosta netko od časnika koji su bili očito blizu pucnjavi su zvali na most. –Brzo pojačanja…-čulo se teško disanje i pucnjava fazora koji su parali uši.-Molim pojačanje,sve ih je više-jecao je glas časnika.Par sekundi nakon toga veza se prekinula.Pretpostavio sam da je časnik koji je pozivao u pomoć več odradiop svoje i umro u hladnoj krvi na palubi nekoliko deckova ispod mjesta na kojem sam ja stajao tog trenutka.Na trenutak su mi odlutale misli…jako daleko…Sjećao sam se vremena kada sam bio još mali dječak…ja i moji prijatelji smo se znali igrati rata i super smo se zabavljali…Ali ova situacija mi nije bila nimalo zabavna.Dok su moje misli letjele pucnjava se pojačavala sve više…Netko od sudionika pucnjave je poslao video zapis na most.Jednostavno nisam mogao vjerovati.Na zapisu je bilo sve puno pucnjave a kad tamo: pojavila se neka čudna spodoba.Bila je kao veliki insekt.Odmah mi je bilo jasno…Naše čovječanstvo je srelo več prije takvu prijetnju.Bili su to KSINDI-bilo ih je raznih vrsta…Ovi su pripadali rodu insektoida.I nisu bili jako prijazni našem ljudskom oku.Dodao sam u zapise.Attacked by:KSINDI-INSECTOIDS…ovaj zapis će ostati-pomislio sam…Nakon što sam vidio te spodobe kako uništavaju Maithreyu,primila me želja da ih zaustavim u tome…Krenuo sam do lifta i izvadio svoj fazor koji se lijepo sjajio.Što se lift više spuštao,u meni se sve više adrenalin punio.Bio sam jednu palubu iznad decka na kojem se odvijala pucnjava koja sad sve jače odzvanjala.Lift je stao a u njega je došao ni manje ni više nego Vanja.Bok,što se dovraga događa?-bio sam vraški sretan što ga vidim a i on je pokazivao znakove da mu je ugodnije kad nije sam u ovom paklu. –Ne znam,očito neki alieni pokušavaju sabotirati misiju.Ali mi nije jasno zašto-rekao je…-To su KSINDIji.Imali smo problema sa njima prije.Ali pričati ćemo poslije.Trebamo se riješiti prijetnje-odgovorio sam najbrže što sam mogao i brzo smo krenuli dizalom do decka broj 3 u hodniku 7 gdje se događala akcija.Vanja i ja smo došli do hodnika ali nije bilo nikoga.Pucnjava je dopirala iz susjednog hodnika.I jaki bljesak uz pucnjavu.Pošli smo da vidimo što se zbiva.Ni manje ni više je tamo bio naš temporalni prijatelj Luka koji je sa svojim fazorom(očito puno nadmočnijim od svih ovdje prisutnih oružja)rasturao Ksindije koji su dolazili sa svih strana na njega.Čovjek kad bi gledao iz daleka bi pomislio da je ovo nepoštena bitka.Ali kada ste oko bolje bacili na opremu onda se vidjelo tko je ovdje nadmočan.Nakon par minuta pucnjave,više nije bilo nadolazećih Ksindija.Mislim da ih je izmrcvario sve.Ksindijevska vlada bi nas tužila da je znala što se ovdje zbiva.Da ste stajali tamo na mom i Vanjinom mjestu učinilo bi vam se da non stop lete raspršena krilca od insekata.Vanja i ja smo došli do Luke i počeli gledati oko sebe.Bilo je dosta ranjenih iz naše posade.-Uh,doktor Trupac će imati puno posla-rekao sam pomalo sa smijehom u svom govoru.Nemojte me krivo shvatiti.Doktor Trupac je bio legenda od doktora.Bio je malo luckast tip koji je volio isprobavati svoje nove miksove lijekova i raznih eksperimenata.
Čovjek je pun ideja.Bilo je i dosta mrtvih ksindija koji su ležali po decku 3.Bilo je pomalo zastrašujuće ali su polako teleportirali svoje žrtve.-Gde je kapetan uostalom?-pitali smo Vanja i ja Luku.-Stvarno ne znam,prisustvovao je u bitci ali se povukao na most ja mislim-odgovorio je.-Idemo na most da vidimo status i to.I da zapisnik obnovimo.Dosta smo saznali.-rekao sam i mi smo krenuli na most.Na mostu je već bio kapetan Sović.-Što ima kapetane-pitali smo ga.-Nije tako loše.Ustvari super je.Ni jedna žrtva.Petorica ranjenih.I ništa više.-rekao je kapetan ponosno.-Treba još nešto pomoći kapetane-pitali smo s nadom da će biti još nekog posla.Jer kada se nešto takvo dogodi ne možeš spavati ni da si tri dana trčao.-pomognite odnesti ranjenike u bolnicu.Doktor Trupac vas očekuje-rekao je kapetan.-Otpust-dodao je. * * *
Nas trojica smo otišli po ranjenike i odnijeli ih u bolnicu.Na vratima bolnice več je nestrpljivo čekao doktor.-Pa gdje ste tako dugo?treba nove lijekove isprobati.-rekao je doktor sa puno nade u svom glasu. –Doktore,zar se vi veselite ranjenicima-zapitao sam ga.-Ne!Naravno da ne!Ali imam par ne isprobanih lijekova.Želite li vi neke?Ima ko glavobolju?-rekao je to sa toliko nade da ćemo nešto uzeti od njegovih lijekova.-Meni ništa ne treba-rekao sam.Nakon mojeg odbijanaj su uslijedili i Vanjino i Lukino.Doktor je pomalo bio razočaran ali situaciju je spasila Vanjina primjedba.-Doktore kada ćemo nešto trebati reći ćemo vam-kazao je Vanja na što je doktor ponovno malo živnuo.-Dobro je dečki vi samo dođite ako nešto trebate.Idem sada ja isprobati to.Vidimo se.-rekao je i odjurio u bolnicu a za njim su se zatvorila vrata.
Nakon tog pothvata smo se nas trojica malo zadržali u kantini.Malo smo nešto pojeli u kasnim večernjim satima.Nakon toga me zvao kapetan da su ksindiji otišli iz ovog područja warpom 4 i da nema smisla ići za njima.Ali ono što je zapravo bio razlog tog poziva je činjenica da je kapetan ksindijevskog broda zvan još i Uruk,zaprijetio da će se vratiti i osvetiti za ovo.Imali smo osječaj kao da nešto imamo uz sebe što nismo smjeli imati.Očito da je od nas trojica ta činjenica najviše pogađala Luku.Postao je tih zadnjih par dana.Ali svi smo mislili da će ga to brzo proći.Nakon kantine smo svi otišli spavati još tih par sati do 7:00 kada smo već trebali svi biti na mostu.Naše putovanje se nastavilo…

Slika Jonathana Archera-kapetana Enterprisea