petak, 24.02.2012.
Premali je ovo grad ...
Ovaj grad je premali za nas, za mene i tebe. Ne možemo se mimoilaziti uskim ulicama kojima smo skupa prolazili, ne možemo sjediti za stolovima s kojih smo skupa pili, ne možemo mirisati jedno drugome kako smo mirisali onda, ne možemo i nemamo pravo gušiti jedno drugo.
A ti meni to radiš. Premali je grad da te izbjegavam, da se skrivam iza uglova kako bih izbjegla tvoj pogled. Previše nervoze unosiš u moj život da bih te pustila da se šetaš mojim životnim prostorom. Previše puta si me povrijedio da bih se ogolila do iskrenosti pred tobom.
Jer kad bih bila potpuno iskrena shvatio bi da sam te željna, da sam ti spremna pružiti stotu šansu da me konačno ne povrijediš, nego bar malo usrećiš, shvatio bi da sam spremna da ti se cijela predam i ponovo zadrhtim pod tvojim prstima. Bila bih sve što želiš da budem. Toliko sam ponizna , i toliko se mrzim, eto da znaš ...
Ne mogu te ne gledati, ne mogu te ne osjećati , e mogu se pretvarati da mi nije stalo kad je , ne mogu živjeti život bez tebe, čuješ li me ?!
Premali je ovo grad da me izbrišeš, da se možeš pretvarati da ne postojim, i da nisam bila. A bila sam . I te kako sam bila u tvom životu.
Nikad nisam saznala zašto? I zbog toga se nikad nisam oprostila od tebe. Još ti se nadam u svim svojim noćima, još ti se potajno radujem, i još uvijek te želim.
Premali je ovo grad da se ne bismo sreli, prepoznali i poželjeli , baš kao sinoć....
petak, 17.02.2012.
Prvi do srca ...
Godinama sam mislila da ti imam puno toga za reći, i previše puno, da ne bi stalo u jednu noć, da bi mi falilo i riječi i vremena da ti ispričam sve što se godinama taloži u mojim mislima...Večeras, kad imam priliku barem započeti svoju istinu nemam ti što za reći.
Osim da te nisam zaboravila. Da često mislim na tebe. Da svakog novog muškarca u svom životu mjerim tobom. Da se poslije svakog opet nekako i negdje vratim tebi.
Da sam se stoputa pokajala radi tebe, i da ću opet. Prvom prilikom kad te poželim....
utorak, 14.02.2012.
Odjeb
Stajala sam na sredini parkinga, naslonjena na veliki džip, u jednoj ruci držala sam svoju novu skupocjenu torbicu, a u drugoj cigaretu. Odgovarao mi je lagani ljetni povjetarac, i samoća.... Razmišljala sam o nekim glupim stvarima, takve misli dolaze samo onda kad si sam, potpuno sam .... Nisam se niti okrenula kad sam začula korake po praznom parkingu. Prepoznala sam ih.
Stajao je metar do mene. A kilometrima daleko.
- Što si sama ?
- Odgovara mi tako, i prevruće mi je unutra....
Pokušao je započeti neku glupu priču, mučio se, patio s rečenicama, nikako mu nisu išle... Gledala sam pravo, uporno pravo da ga ne pogledam u oči , i slušala sam ga, mada nisam imala baš previše pametnog za čuti. U glavi mi je bio tutanj praznih misli. Izišla sam na zrak da se prohladim, pročistim, pa što mi sad ovo treba pitala sam se ..uzalud ....
Prišao mi je na centimetar od lica, mogla sam mu dahom milovat lice.
- Još si slaba na mene ! – nije glasilo kao pitanje nego kao tvrdnja, u koju je potpuno siguran
- Ne zanosi se !
- Znam da jesi, vidim to! Unio mi se još bliže u lice, skoro mi usnama usne dodirivao, osjećala sam kako mi se u grlu steže...
- Što želiš od mene ? Da me večeras pokupiš, pojebeš, i kažeš da sam bila greška?! Koliki šupak moraš bit da saspeš u lice tolike salve ureda , u lice koje si večer prije ljubio?
- Vidim boli te to , ha?
- Ne, ne boli me, ali sam ti ostala dužna brdo vremena, hrpu uvreda i odjeb nakon kojega me nikad više nećeš poželiti
Izmakla sam se ispod njegovog tijela kojim me prikliještio za auto.
- Čekaj ! stisnuo me za ruku .
- Odjebi!! Bacila sam ne popušenu cigaretu pod njegove noge i otišla.....
