utorak, 14.02.2012.
Odjeb
Stajala sam na sredini parkinga, naslonjena na veliki džip, u jednoj ruci držala sam svoju novu skupocjenu torbicu, a u drugoj cigaretu. Odgovarao mi je lagani ljetni povjetarac, i samoća.... Razmišljala sam o nekim glupim stvarima, takve misli dolaze samo onda kad si sam, potpuno sam .... Nisam se niti okrenula kad sam začula korake po praznom parkingu. Prepoznala sam ih.
Stajao je metar do mene. A kilometrima daleko.
- Što si sama ?
- Odgovara mi tako, i prevruće mi je unutra....
Pokušao je započeti neku glupu priču, mučio se, patio s rečenicama, nikako mu nisu išle... Gledala sam pravo, uporno pravo da ga ne pogledam u oči , i slušala sam ga, mada nisam imala baš previše pametnog za čuti. U glavi mi je bio tutanj praznih misli. Izišla sam na zrak da se prohladim, pročistim, pa što mi sad ovo treba pitala sam se ..uzalud ....
Prišao mi je na centimetar od lica, mogla sam mu dahom milovat lice.
- Još si slaba na mene ! – nije glasilo kao pitanje nego kao tvrdnja, u koju je potpuno siguran
- Ne zanosi se !
- Znam da jesi, vidim to! Unio mi se još bliže u lice, skoro mi usnama usne dodirivao, osjećala sam kako mi se u grlu steže...
- Što želiš od mene ? Da me večeras pokupiš, pojebeš, i kažeš da sam bila greška?! Koliki šupak moraš bit da saspeš u lice tolike salve ureda , u lice koje si večer prije ljubio?
- Vidim boli te to , ha?
- Ne, ne boli me, ali sam ti ostala dužna brdo vremena, hrpu uvreda i odjeb nakon kojega me nikad više nećeš poželiti
Izmakla sam se ispod njegovog tijela kojim me prikliještio za auto.
- Čekaj ! stisnuo me za ruku .
- Odjebi!! Bacila sam ne popušenu cigaretu pod njegove noge i otišla.....
