ponedjeljak, 24.09.2018.
Zbogom
Tisinom si rekao kraj.
Odabrao si.
Opet nisi mene.
Sve sam stavila na pladanj, dušu ogolila, misli izgovorila, srce ponudila.
Sve sto sam imala dala sam.
Nije ti trebalo.
Nisi htio.
Nisi želio.
Ok.
Prezivjet cu.
I gore sam stvari.
Zbogom .
02.2017.-09.2018. A.
srijeda, 12.09.2018.
Sve je isto ...
Sve je isto kao nekada.
Samo nije ista osoba preko puta mene.
Ista bol. Isto razoracanje. Isti odabir.
Opet druga. Opet neka draža od mene. I vaznija od mene. I voljenija.
Opet sam najgora, najnepozeljnija, najnebitnija, najzadnja...
Jeli tako moralo biti ?
Koliko jos pokusaja dok me netko zagrli ?
Koliko jos koraka nazad u mom zivotu ?
Nisam se promjenila. Isto me boli.
Samo ovaj put znam da će proci.
Kao sto su prosle najvece boli mog zivota....
ponedjeljak, 03.09.2018.
Sve sam rekla ...
Prvi put sam pricala. Prvi put bez trenutka suzdrzavanja rekla sve sto mi je u glavi, mislima, sto mi neda spavati i sto me muci. Po prvi put u svom zivotu progovorila o sebi.
Nikad jos do sada nisam nikome priznala svoju slabost, nikome jos svoje misli, nikome jos da mi ej stalo i da me boli.
Ogolila sam se pred tobom tu noć.
Stavila sam sve na kocku. Ili cu te dobiti. Ili cu te izgubiti. Sredine vise nema.
Ne znam jeli se tako bori za nekoga, jer se jos nikada nisam borila ... Uvijek bih pustila. Ali tebe ne mogu.
Tebe ne smijem.
Do tebe mi je stalo.
Jeli ovo nacin da se borim ? Istinom. Iskrenoscu.
Cista ko suza stala sam ispred tebe i sve ti rekla.
Ne znam sto cemo dalje i kako cemo. Ne znam sto sutra nosi.
Ali ne zelim da budes njen.
Zelim da budes moj.
Bez obzira na sve sto mi ne dajes.
Isti smo. Jednako losi. Kazna smo jedno drugome za život.
Ja sam prvi put pricala. Prvi put sam priznala. Jesi li me saslusao ?
Jesi li me cuo ?
I jesi li me primakao srcu imalo ?
01.09.2018.
