Dvorci, crkve i stari gradovi
11.04.2021., nedjelja
Napoleon -antikrist pred vratima
|
Antikrist pred vratima Izgleda da sa mnom nekaj ne štima zadnje vreme i to opasno.Taman su ovi izašli iz šume,a ja u šumu,pa ko drumom pa ko šumom.Uzeo bočicu vode ,zaboravio sam sendvič,pa se spremam u vojnu ko onaj kaj se furt držal za dvanaestno palčano crevo prepuklo od čira na istom,pa koliko god da je to otmjeno zgledalo u stavu i na slici,ipak ga je bubalo.Ali kaj,eto ti vraga,došel nam je u goste,a mi kak smo gostoljubivi narod,lepo smo ga dočekali širom otvorenih ruku,samo ga baš nismo pustili prek Save i Savskog mosta,no,ipak smo mu pjesmice zapevali i to onak iz sveg glasa „ Zakaj bi išli Horvati prot Francuzom vojevati“.Kad buju to oni ionak u samom Beču rešili međusobno,oženili se i sve bu se smirilo.Meni se čini da je jedino onaj Marmont od svih nas dobil čir na želucu i otišel doma suva .........naramka.A tak se lepo vidlo,da su mu odali počast u Splitu,ulicom i to lepom,jedino se ne zna da li je maršalček navijal za hajduka ili parišku kakvu igraonu. Pa sam se i ja kak se priliči jednom purgeru odšetal jedno predvečerje u pratnji svojih pasa,odnosno odšetali su oni mene i zaustavil se na samom mostu onom starom koji stoji,naravno ne betoniran,još na ovom mestu od 18 stoljeća. Ne znam da li je i u ona stara vremena bila gužva prek te naše dike ,ali u moje vreme odlaska na more je bila,pa si ja danas nekak mislim morti je tim putem išao i sam Napoleon prema Karlovcu kao i ja.A kak su nam ceste oduvijek bile divne ,morti je baš tu na toj cesti staroj karlovačkoj dobil čir od rupa.Bogu fala ja nisam!preživel sam bez toga,puj,puj,ne ureklo se. U ta neka ljetna predvečerja kad se ori pjesma iz ludih i skupih auta,curice pretrčavaju minice i žure se nekom svom dragom,momci nabacili nekoliko tricepsa i od nekih para se vratili sa mora,onako preplanuli,grad je ipak pust,miris Save ustajale vode,njene obale suhe i sunce koje zalazi nad Zagrebom,miris grada.Ja usred toga svega,zatvoren u neke svoje misli,setim se svog detinjstva,šetnji,razbijanja na biciklu,da proste ugledne i uvažene dame,u ono ludo vreme nekog odrastanja kad smo probali prve cigarete i prvi alkohol,a mladi se svačemu setiju,pa je nekome u društvu palo na pamet,ajmo se da prostite popišati u Savu,sa mosta,ipak smo mi purgeri,oni naivni,fini dečki,koji su još uvijek ko po naredbi govorili ljubim ruke a da se to nije znalo na javno,jer je bilo ono vreme,kad nisi baš smel govoriti milostiva i tako tome,te se to doma jako skrivalo i samo potajno šaptalo.Oni jednostavni dečki,sa garderobicom iz Trsta,ali pošteni u srcu.Danas ih je malo,ili su ostarili ili ih je uzeo gubitak ,progutao ih grad svojom veličinom.Nije me briga ko bu kaj rekel na ovo,to je moje i to je tako.to su moja sećanja i mogu svi podivljati i reći da sam ovakav i onakav,ali je Zagreb tada bio Zagreb. Nitko ne stane ,samo pretrči,prošeta,poljubi se,i ne zapita se što ta piramida stoji tu,što ona znači,tko je to,znam da su nekaj učili u školi,ali je povijest takva pušiona da me to ne zanima.I nitko se od tih ljudi ne zapita,što bi bilo kad bi bilo ili što bi bilo da jest .Oni prođu ludo ili pognute glave,žureći se doma s posla ili iz dućana sa nekim svojim brigama,i ja ih opravdavam,ali da možda stanu,možda bi na taj trenutak udahnuli isto ono što i ja i ne bi me tako čudno gledali zašto stojim ovde bez reči dok mi se psi otimaju sa lajne jer se njima žuri.Ja bih volio da je netko stao pored mene,osim da pomazi pse i da zajedno sa mnom uživa u gradu i suncu koje miluje most i rijeku Savu. Antikrist pred vratima Osim kaj se već godinama boril na svim stranama,pokorio Pariz,skoro zgorel u Moskvi,eto ti ga na i pred našim vratima,odsekel suparniku svome Franceku I pola njegove carevine,tak da su se i naši trgovci češljali na koso,izgubivši veze sa morem i trgovinom na jugu.Nemremo biti nefer i reći da u tim Ilirskim zemljama nije napravil i nekaj dobro,ceste poravnal još od Rima i Austrije,ali je vrag vrag i nemreš ga pobiti,a kaj mi smo mali,ako ga ni mogel silni Beč i pola Europe.a pretil je i svetu,kaj bi mi,neg šutiti ko zaliveni,a i naše frajlice,kak već jesu ženske,mam su počele uzdisati ko lude za tim kaj se držal furt za trbuh,pa su si valjda mislile da je to jako in,a kako su i haljine dobile u to vreme 19 stoljeća drugu formu,tak da su im haljine bile stisnute tak da podignu pluća ,a dole da slobodno visi,su si mislile ,kaj bi se mi bunile.I tak pred samim vratima na starom mostu stoji spomenik jednoj eri koja je minula,ali nas i opet podseća da smo možda upravo zahvaljujući njemu mi dignuli glas za sebe,barem bratija Ilirci i usudili se barem jezikom suprostaviti Madjarima i Austriji.Tko bu to danas znal. Nikam vam se ne žuri,premda s kolima znate projezditi ko nori,a stari most i Savu skoro ,osim onih upornih koji furt bežiju po nasipu,niti ne poznate,parkirajte negde prošećite se i sudarit ćete se sa zrnom povijesti svog grada,a očito je da je taj grad bio vrlo važan u svim razdobljima povijesti,jer se ne bi jen Napoleon i njegov Maršal baš tam naslikavali i tak plašili moje Trnjane,koji su osim mosta imali i skelu,ali o tom po tom.......   Oznake: Zagreb |
