Prošao je i taj dan
04.10.2005.Čim ulovim malo više vremena, odnosno pospremim stan u kojem je pala atomska bomba, počastim kolege i dio rodbine, napisat ću detaljan post. Ukratko, bilo je savršeno, izvan svih mojih očekivanja - vrijeme, ljudi, glazba, hrana, neplanirano bračno putovanje na Hvar... Poslagale su se kockice da bolje nije moglo, a povratak u Zagreb je bio poput pada iz raja na beton.
Hvala svima na čestitkama, a kao što sam i obećala, stavljam i nekoliko fotkica (ode moja anonimnost u nepovrat :)). Do sljedećeg, detaljnijeg zapisa neka slike govore same za sebe... :)
Gornji Tučepi-Makarska, 24.09.2005.
Tata me je vodio do oltara...
U crkvi je bilo i više nego romantično
Kao u srcedrapateljnim filmovima nakon prvog se poljupca prolomio gromoglasni pljesak :)))
Na izlasku su nas propisno zasuli rižom :)))
Nekim čudom se nismo izgazili na prvom plesu. Srećom, svirali su "Moj lipi anđele" od Olivera, a ne valcer - uslišili su našu molbu :)))
kad dođu jutra puna nevoje
I kad nam ništa ne ide, pogledaj u mene
Ako nas tužne jutrom probude
I srce stisne se od nevoje
ja čuvam nešto za tebe, pogledaj u mene
To može dati samo onaj koji te
kad pođe po zlu voli više od sebe
Moj lipi anđele, pogledaj u mene
ako nas tužne jutrom probude
ja čuvam osmijeh za tebe
Naravno, rušili smo nezaobilaznu tortu od krokanta i to s manijakalnim užitkom - isjekli smo je do najsitnijih komada! :)))
A do jutra bilo je svega, pa tako i plesa na stolu :)))
komentiraj (49) * ispiši * #
