Ponovno sam nestala, a neće me ni biti neko vrijeme... Sin me u potpunosti okupirao, ne pušta me od sebe, a u situacijama u kojima bih se i mogla maknuti ja više ne znam funkcionirati samostalno. Raste, više ne izgleda kao maleno dojenče već se razvio u snažnu bebu i pravo je čudo što još nemam modrice od štipanja i nekontroliranih udaraca. No, ima vremena...
Krajem lipnja putujemo u Makarsku i neće nas biti do jeseni. Do tada se nadam da će mi mozak ponovno pristati na suradnju, da ću se sjetiti o čemu sam i zašto pisala te da ću opet u tome pronaći užitak. Do tada vam svima šaljem puse.