Pogled s Ravne gore na sjever; Bednjanski kraj i iza njega Slovenija...
Bednjanski govor je najneobičniji od svih hrvatskih narječja; često ih ne razumiju ni drugi Zagorci. Ovdje je par zgodnih primjera:
- Židyer ja ze semi suseđi posvaojen. Do mu je čei koj valjalo, na bi bilo sleyžba pretiruno. (Izidor je posvađen sa svim susjedima. Da mu je kći nešto valjala, ne bi je potjerali s posla).
- To ja njivo bilo debre pegujeno, glibeke zeruno i nu nje keruzo rune posiejuno, po je liepe vredilo. (Ta je njiva bila dobro pognojena i na njoj kukuruz rano zasijan, pa je lijepo urodila).
- I Žďdevi znâuju tüču nopröviti, süme kôji ynď ďmuju ed tëgo hösen, kôjti mëraju pëkle drâoge žďte predvöti enďem, kďem ja tüčo sä vnęištilo. (I Židovi znaju tuču napraviti, samo što oni imaju od toga koristi, jer mogu poslije skupo žito prodavati onima, kojima je tuča sve uništila.)
|