OBITELJ NA MORE, PAS NA ULICU

“Obitelj na more, pas na ulicu”, naziv je kampanje protiv, koju godinama organizira društvo “Prijatelji Životinja”
Akcija ima bezbroj pristaša, i podršku niza javnih osoba.

Javnih osoba je bezbroj, a navesti ću samo neke. Tarika Filipovića zaštitnog lica prošlogodišne kampanje pod nazivom “ Kastriraj, a ne filozofiraj “ i još jednog izuzetnog aktivista za prava životinja glumca Slavka Sobol, koji nas uveseljava fotografijama svojih pasa Bube i Mare.

















Ljeto je u punom zamahu. Vruće je.

Svi koji su u mogućnosti, idu na more, uz odgovarajuće pripreme.

Bolesnu baku ili dedu, daje se u ustanove koje će o njima brinuti za vrijeme godišnjeg odmora.

Ako imaju psa uzeti će ga sa sobom.
Pa kome smeta pas u autu. Danas već ima plaža gdje je dozvoljeno kupanje pasa, a sve veći broj hotela i ostalog smještaja prihvaća pse.

Međutim, ne misle svi tako.
Neki će bez imalo osjećaja izbaciti i ostaviti psa na ulici, uz napomenu “to je samo pas”

Kako okrutno.

Pas nije “samo pas” To je živo biće koje nam pruža svu svoju ljubav. Njima mi nismo samo cijeli planet, mi smo njima cijeli svemir.

Tko se odluči nabaviti psa, da li za sebe ili za djecu /iako pas nije igračka/ treba biti svjestan da ima novog člana obitelji za kojeg se mora brinuti i to do kraja života. Pas nije potrošna roba. Pas bez čovjeka ne može preživjeti.

Iz kuće izbačeno krzneno klupko, ostati će bez hrane, vode, svog ležaja, na meti automobila, Nikako neće razumjeti što se je desilo i zašto ga je sve to snašlo.

Nije pas “samo pas”, nego su takvi bezdušnici oni koji “samo ništa ne razumiju ni osjećaju “

Takvi bezdušnici ne mogu biti dobri ni prema ljudima.

”Psi imaju sve dobre ljudske osobine, a nijednu ljudsku manu”
/ slikar Vilim Svečnjak/














Izvor fotografija: internet

Oznake: Psi

ZAKAJ SAM FURT GLADNA?

Zakaj sam furt gladna ?

Ja sam pesica purgerica. Zoveju me Denika. Punašna sam dackelica. Nisam strasen potpuri, malo sam kak šufnudel. Volim se šmajhlati i žnjarati. Povremeno pišem i blog.
Svaki dan španciram po livadi. Na moje iznenađenje, po blogu sam i prepoznata. Kad dođem u šetnju, uvijek veliju ide naša blogerica.

Evo me opet.
Nisam niš smršala od zadnjeg posta.
Kaj ja mogu. Stalno sam gladna. Jedem dijetnu hranu, ali ne pomaže.
Onda sam se sjetila zakaj.
To je od stresa.

Prvi stres sam doživjela kad sam se oštenila.
Kažu da je kujica - mama bila Njemica. Zvala se je Honey Bee von der Widecke, a tata jednostavno Chegevara
Mene su otmjeno nazvali Calpus Jade Vine, ali ja sam to pojednostavila pa sam samo Denika.

Tu počinje moja priča,

Kad sam se oštenila, bilo mi je jako lijepo. Bio je to topli dom kod mame, gdje sam ja i još jedno malo klupko uživali uz mamu i papali toplo mlekeco. Naše leglo je imalo svoj miris.

A onda su otpeljali mamu.
Ostala su dva mala bokca. Dobili smo nekakvu hranu koja nije bila apetitlih, pa smo bili gladni. Tu počinje moj prvi stres, od kojeg se do danas nisam oslobodila.
A od stresa se dobije apetit.

Onda su se pojavile dvije velike osobe, mirisa drugačijeg od mog legla, koji su me otpeljali.

Došla sam u moj novi i stalni dom gdje me je čekala zdjelica puna apetitlih hrane. Kakav gešmak. Cakum pakum. Sad sam fajnšmeker.

Sve je bilo samo za mene jer drugih pesa nije bilo. To je bilo dobro, ali sam s druge strane žalovala za društvom.

Ipak, dobila sam novi, lijepi dom.

Drugi stres sam doživjela kad sam se izgubila u šumi.
Bili smo u kući u šumi. Mala nepažnja me odvela u frent u šumu, i unatoč potrazi, trebalo mi je vremena, maloj i izgubljenoj, da po mirisu ipak pronađem kuću. Nije bilo kraja sreći, a bila je velika frka i skoro me je hercklopf trefil.

Bio je to drugi ogroman stres. Još uvijek imam noćne more i plačem u snu. Moji me onda malo podragaju i ja se smirim.

Glad, kao lijek ostaje. Ostajem gladuš.

Već sam rekla da sam dackel.

Dackeli su njemački psi zvani dachsund. To su pametni, tvrdoglavi, zaigrani, odani psi koji su i hrabri lovački psi.
Pogotovo u lovu na lisice.

Ja nisam hrabra. Ja sam strašljivec, koji se svega boji.

O lovu neće ni govoriti. Mrzim ubijanje, lov i lovce.

Jegerii se pravdaju da brinu o životinjama i odstranjuju stare i bolesne, a gotovo svi žele trofeje.
Kaj bi bilo da to primjenjuju na ljude.

Nisam ja jedina koja cvika.
Za vrijeme dočeka Nove Godine polovina pesa je na Normabelu ili šćućurena u badecimeru u badevani.

To bi bilo za danas sve. Fertig. Fajrunt. Fala. Kistihand. Prosim lepo. Javim se opet.

Pozdrav svim pesekima i pesoljupcima.


Evo još jedna slikica. Meni se sviđa

Oznake: Psi

PESICA PURGERICA

PESICA PURGERICA

Veliju da sam jazavčarka.
Imam kratke nogice, dugo tijelo i poveći trbuh.
Je, je, debela sam, ali gabor nisam
Ko da sam ja kriva. Ja samo volim jesti. Ja sam fajnšmeker, gladuš. a sve ima dobar gešmak.
Mislim da sam u prošlom življenju vmrla od gladi iza kakšne lese, pa sada to nadoknađujem.

Zoveju me Denika. Nisam baš najmlajša i počela sam već sijediti na njuškici.
Farbala se nebum. Volim samo prirodno. Volim se šmajhlati.

Mama mi je bila dotepenka Njemica.
Kod nas se je okotila,i otpeljali su je doma.
Mi mali peseki ostali smo sami.
Imam i nekakšne papire o porijeklu, ali meni ni mojima to nije važno.

Sada ja imam svoju obitelj.
Nas je troje.
On, Ona i ja.
On ide sa mnom šetati, a ona me hrani.
Volim šetati, a bome i jesti, pa se nemrem odlučiti kaj mi je važnije. Nikdar ne jamram.

Spimo cuzamen.
Oni me obadva fakat, fest voliju, pa me navečer nagovaraju sa kim spavati.
Naravno da sam čista za krevet. Pereju me u badevani u badecimeru nakon svakog špancira. Imam dobar kinderštube.

Kada sam na španciru, šećem sa Njim, a sa drugim pesima se ne družim. Samo dignem frnjokl u zrak.
Sa pesima se družim samo kada idem na grunt.
Tam me povremeno posjećuju dva pesa pajdaša i to kada ih puste sa lanca.
To su pesi čuvari.

I ja doma čuvam stan.
Lajem kad je neko pred vratima ili pocinka, ali samo kad nisam sama doma. Hajklih sam. Nikdar se ne ve. Vani može biti neko opasan, pa čkomim.

Moji, On i Ona su stari.
On ide zmenom na špancir, ide u dućan i sprema.

Ona kuha i hrani mene. Mi dve se rano dižemo i ja dobivam fruštuk.
Kupuju mi dijetnu hranu, ali ne pomaže za liniju.
Štela bi ja biti šlank, ali je sve tak fino. Ne krenkam se.
Usavršila sam ja molećivi pogled dok oni jedu. To su moji grifovi.
Znam ja kaj treba, pa mi svako malo nekaj kapne i ja ostajem
punašna.

Svaki dan On i ja imamo ausgang i idemo na kavu u birc/ tak su nekdar zvali nekaj slično kafiću.On u bircu čita cajtunge. Kava je već prešla cenericu. Ne znam kaj bu kad pređemo u eure.
Znam i sama u birc. Sjednem ispod stola i čekam Njega, dok svi klafraju.
Ona baš nejde često.
Voli Ona svoju kavu doma.
Ona ima problema z nogama, ali problemi dolaze iz glave, jer na traci normalno hoda.
Zbog problema mora biti u invalidskim kolicima.
Bez kolica stalno pada, a uspjela je pasti i u kolicima.
Sve je do sada dobro prošlo. Ima Ona dobrog anđela čuvara.

Tak nam je sve cakum-pakum.

Eto, to je za danas sve, prosim lepo. Fertig sam.
Vaš šufnudl oliti Denika

Oznake: Psi