ZAKAJ SAM FURT GLADNA?

Zakaj sam furt gladna ?

Ja sam pesica purgerica. Zoveju me Denika. Punašna sam dackelica. Nisam strasen potpuri, malo sam kak šufnudel. Volim se šmajhlati i žnjarati. Povremeno pišem i blog.
Svaki dan španciram po livadi. Na moje iznenađenje, po blogu sam i prepoznata. Kad dođem u šetnju, uvijek veliju ide naša blogerica.

Evo me opet.
Nisam niš smršala od zadnjeg posta.
Kaj ja mogu. Stalno sam gladna. Jedem dijetnu hranu, ali ne pomaže.
Onda sam se sjetila zakaj.
To je od stresa.

Prvi stres sam doživjela kad sam se oštenila.
Kažu da je kujica - mama bila Njemica. Zvala se je Honey Bee von der Widecke, a tata jednostavno Chegevara
Mene su otmjeno nazvali Calpus Jade Vine, ali ja sam to pojednostavila pa sam samo Denika.

Tu počinje moja priča,

Kad sam se oštenila, bilo mi je jako lijepo. Bio je to topli dom kod mame, gdje sam ja i još jedno malo klupko uživali uz mamu i papali toplo mlekeco. Naše leglo je imalo svoj miris.

A onda su otpeljali mamu.
Ostala su dva mala bokca. Dobili smo nekakvu hranu koja nije bila apetitlih, pa smo bili gladni. Tu počinje moj prvi stres, od kojeg se do danas nisam oslobodila.
A od stresa se dobije apetit.

Onda su se pojavile dvije velike osobe, mirisa drugačijeg od mog legla, koji su me otpeljali.

Došla sam u moj novi i stalni dom gdje me je čekala zdjelica puna apetitlih hrane. Kakav gešmak. Cakum pakum. Sad sam fajnšmeker.

Sve je bilo samo za mene jer drugih pesa nije bilo. To je bilo dobro, ali sam s druge strane žalovala za društvom.

Ipak, dobila sam novi, lijepi dom.

Drugi stres sam doživjela kad sam se izgubila u šumi.
Bili smo u kući u šumi. Mala nepažnja me odvela u frent u šumu, i unatoč potrazi, trebalo mi je vremena, maloj i izgubljenoj, da po mirisu ipak pronađem kuću. Nije bilo kraja sreći, a bila je velika frka i skoro me je hercklopf trefil.

Bio je to drugi ogroman stres. Još uvijek imam noćne more i plačem u snu. Moji me onda malo podragaju i ja se smirim.

Glad, kao lijek ostaje. Ostajem gladuš.

Već sam rekla da sam dackel.

Dackeli su njemački psi zvani dachsund. To su pametni, tvrdoglavi, zaigrani, odani psi koji su i hrabri lovački psi.
Pogotovo u lovu na lisice.

Ja nisam hrabra. Ja sam strašljivec, koji se svega boji.

O lovu neće ni govoriti. Mrzim ubijanje, lov i lovce.

Jegerii se pravdaju da brinu o životinjama i odstranjuju stare i bolesne, a gotovo svi žele trofeje.
Kaj bi bilo da to primjenjuju na ljude.

Nisam ja jedina koja cvika.
Za vrijeme dočeka Nove Godine polovina pesa je na Normabelu ili šćućurena u badecimeru u badevani.

To bi bilo za danas sve. Fertig. Fajrunt. Fala. Kistihand. Prosim lepo. Javim se opet.

Pozdrav svim pesekima i pesoljupcima.


Evo još jedna slikica. Meni se sviđa

Oznake: Psi