KAJ SE JEDE V ZAGREBU

KAJ SE JEDE V ZAGREBU

Zagreb je metropola.
On je glavni grad , centar političke, ekonomske i kulturne moći .

Zagreb je i gastronomski centar.

Kao svi moderni gradovi, Zagreb nudi niz restorana internacionalnih kuhinja, od kineskih, japanskih, talijanskih, meksičkih, indijskih i niza drugih.

Naravno, imamo mi i prebogatu vlastitu ponudu.
Ponuda naših specijaliteta, nastala je pod utjecajem austrijske, češke, mađarske, turske i mediteranske kuhinje.
A kako dolazi do novih spoznaja o prehrani, sve je više pristaša vegetarijanske i veganske kuhinje, pa se može upasti u naš restoran te naručiti samo tanjur salate, što bi nekoć bilo nezamislivo.

Zagreb nije poznat po “street food” /osim za vrijeme adventa, sajmova i proštenja/
Tradicija podrazumijeva kompletan obrok. Domaće je domaće.
Obrok počinje sa juhom.
Najpoznatija je govedska juha, ali zaštitni znak Zagreba je pileća juhica takozvani “ajngemahtec”. Često se je radila i “ajnpren” juha /prežgana juha/

Ajngemahtec, pohani picek, rizi bizi, zelena salata i štrudl od jabuka bio je nekoć tradicionalni nedjeljni ručak, kojeg su djeca čekala s nestrpljenjem.
Bilo je to vrijeme kad se meso nije jelo svaki dan jer je meso bilo skupo, a ne kao danas,kad mu je cijena gotovo izjednačena s povrćem.

Neizostavni dio jelovnika su variva,”čušpajzi” koja su nam došla iz ruralnog okruženja grada, uz koja se, obično, serviraju faširanci.

Što reći o mesnim jelima.
Najpoznatiji je “zagrebački odrezak”, nastao iz bečkog šnicla, ali punjen šunkom, sirom i pohan.
Ne treba zaboraviti, lungiće, kotlovinu, puricu s mlincima, bunceke, kobase sa zeljem, gulaš, paprikaš, fileke itd, itd.
Naša kuhinja voli i grah s sušenim mesom, sarmu, krpice sa zeljem, štrukle itd.

Od kolača jedemo sve.
Ovisno o domaćici, na stolu može biti orehnjača, makovnjača, buhtli, sacher torta, kremšnita, baklava , štrudl, palačinke, zlevanka ili neka druga delicija. Ponudu slastičarnica neću ni komentirati.

Što se tiče pijaće, rekla bi da prevladava pivo, i to ne samo domaće proizvodnje, nego i bogata ponuda uvoznih vrsta.
Nekoć se je u Zagrebu, pretežno pilo vino, pa se je išlo u krčmu na čašu vina , gemišt, alii fraklić rakije.
U krčmama se je servirala turska kava u đezvicama, koja se danas, pojavom kafića, više ne poslužuje.
Što se tiče bezalkoholnih pića, ponuda je velika, no nećemo je reklamirati. Spomenuti ću starinski, ali još uvijek na tržištu, malinovac i sok od bazge.

Oznake: Zagreb