A i ja sam malo žešći komad budale...... Svaki Opatijac s imalo mozga u glavi zna da je u jutarnjim satima Konzum na tržnici rezerviran za penziće. A subota je posebna priča. Još kad se poklopi sunčana subota s nekakvim mini sajmom zdrave i ekološki uzgojene hrane (čitaj - precijenjene i bezobrazno skupe)..... Da sam ja prava žena, majka, kraljica imala bi sve što mi je bilo potrebno u kući i eventualno bi malo prolunjala tržnicom. Ali ne..... divlja raspuštenica, huliganga, partijanerica, kafanska žena koja gubi noći, sotona i sramota za ženski rod baš mora u subotu prije podne u Konzumu ići smetati penzićima. I tako uđem ja u K plus kraljevstvo kad ono red do stepenica (da, da... naš je dućan onako šminkerski, kao penthousi u američkim filmovima, ima dvije etaže). I kupim ja tih par pizdarija, stanem u red i oboružam se strpljenjem (koje, btw i nije baš moje drugo ime). I skužim da je dućan, osim penzića,prepun japanskih turista.

Ovako vam ide priča s džaponezima. Njima turistički vodič kaže da je Rvacka poznata po Vegeti. I onda oni čoporativno upadnu u prvi dućan i opustoše police s Vegetom. Kao Rvati kad idu u Mađarsku. Ako je grupa malo bolje potkožena onda im kažu da su Bajadere vrh vrhova u Hrvata. Ovi su imali očito nekog vodiča za kurac jer vidim da su jadničci bili potpuno izgubljeni i izbezumljeni i takve su gluposti imali u košaricama da su mi se smilili, majke mi.

I tako stojim ja u redu okružena penzićima i za divno čudo ispred mene jedan tip mojih godina, a ispred njega jedna ženskica malo starija od mene. A penzići svuda oko nas. I čude se Japancima k'o pura dreku. A mi se pak čudom čudimo njima jer Opatija je omiljena džaponeska destinacija. A najbolje od svega je što su penzići Japance prepoznali kao Kineze. Što bi vjerovatno Japance oduševilo. Počelo je šalom: " majko mila koliko Kineza.... a zamislite koliko ih je tek u Kini kad ih je ovoliko ovdje!" Prvi put smo se nasmijali. Drugi put je još uvijek bilo simpatično. Možda čak i treći. Ali barba je toliko bio ponosan na svoju ultra duhovitu opasku da ju je stalno ponavljao kad god bi se netko pridružio redu.

A onda je počelo njurganje...... hajde dobro, neću na čakavskom, ali otprilike ovako: zar opet radi samo jedna kasa, pa kad ćemo mi doći na red, pa cijelo jutro ćemo provesti u redu. A to su ovi KINEZI napravili gužvu, tko ih je zvao, zar su baš u ovaj dućan morali doći, bla bla bla.....


Nas troje pripadnika srednje životne dobi nismo to više mogli slušati pa smo započeli vlastiti razgovor. Tip je bio neutralan, ali ja više nisam mogla izdržati, a i poznata sam po svojim bitkama s penzićima. Pa sam rekla: kao prvo, ovo nisu Kinezi nego Japanci. Čudim se da to naši penzići ne znaju, a inače su stručnjaci za sve. Zamislite vi kakav je njima ovo kulturološki šok (točnije - nekulturni šok). Kupovina u našim dućanima gdje vlada anarhija ispred kasa, pa to je njima zapravo avanturistički turizam. Kad se vrate doma pričat će kako su sudjelovali u ekstremnom sportu. Pa smo malo usporedili kako to izgleda kad Japanci čekaju autobus, a kako kad naši penzići čekaju (i dočekaju bus). O tome sam imala jednom post, neću se ponavljati.

I onda ja izvalim jasno i glasno: "ma što se ovi penzići pjene, koliko vidim ovih Japanaca ima možda dvadesetak i tiho, kulturno i strpljivo čekaju u redu, a penzića ima brat bratu jedno dvije stotine i kao i svake subote oni su ti koji rade gužvu, ali glavno da je nama Opatijcima uvijek netko drugi kriv za naša sranja. Sad su im i turisti počelli smetati za boga miloga, pa od čega Opatija živi nego od turista?! Briga njih, oni će svoje penzije dobiti. Najbolje da nam nitko niti ne dođe, jel' da?".

Nakon toga nastao je mir.

I sad si ja ovako mislim..... jesam... crna ovca bila sam i uvijek ću biti i time se ponosim. Ali nešto drugo mi se mota po glavi... neki dan sam rješavala neki test na fejsu (a svi znamo da sve što je s fejsa ima težinu i kredibilitet) tipa "kojoj naciji podsvjesno pripadate" i rezultat je bio - Japan. Smijala sam se i odmahnula rukom - bedastoća. Ali.... Svi su u tom beskonačnom redu u Konzumu bili nervozni i nestrpljivi, samo džaponezi i ja smo bili smireni i strpljivi. Jeba te led, pa ja sam Japanka!