Dobar dan draga blogosfero. Ja sam Bonnie i jučer sam napunila punih šest godina. Ovaj post pišem ja jer mi je dosta više da me ona luđakinja sramoti gdje god stigne. Dovoljno sramoti svoju kćer. Sad bi ona vama tu nasrala i nalagala kako je sve bilo divno i krasno i kako nikad nijedno pseto nije bolje proslavilo rođendan, čak ni oni u Japanu i Americi gdje postoji duga tradicija takvih pizdarija, a ja ću vam pokazati i dokazati da živim s jednom budaletinom i luđakinjom i da mi nije lako, ne.....

Kao prvo, glupača je pokukšala sakriti fotke.. Jedva sam ih pronašla na kompu. A možda i nije tolika glupača... možda je to namjerno napravila da bi se riješila materijalnih dokaza..... Ako je ona glupača nisam ja, pa što ako sam plavuša.

Pazite sad ovo.... kao roštiljat će se u čast mog rođendana. Ja pozvala i rodbinu....



I što ona baci na grill? POVRĆE! Jebo je ko nije, ako je ona na dijeti ne moram biti ja!




Mislim si ja, hajde, to je možda za nju, nekog vraga mora i ona pojesti. Valjda će nabacit kakvu mesinu na žar. Eno neki kurac se paca tamo na pladnju. Pogledam ja malo bolje kad ono - riba. RIBA! Pa jesam li ja pas ili mačka pička ti ona materina retardirana?!



Došlo mi da u zemlju propadnem od srama pred gostima....



Ali nije to sve, pitam ja kakvi su ono nekakvi odresci i sve se jadna nadam da nije kakvo meso zalutalo, a ona će meni - morski pas. MORSKI PAS???!!!!! E pa tu je prevršila svaku mjeru. To je otvorena i direktna provokacija... prijetnja čak. Morski pas... kužite? Ja sam kuja, živim u Primorju..... zbrojite dva i dva.

I te gljive, što ja znam koji je to kurac. Garant se od njih halucinira. Možda se i poludi. Ne znam... naždrala se ona tih gljiva i ništa joj nije bilo. Doduše, ta je beštija luda ko kupus. Da pojede lude gljive gljjive bi od nje poludile.



I onda kao ispekla ona meni tortu. Sav normalan svijet zna da psi ne smiju jesti slatko. Pičku materinu je ona meni ispekla tortu, ispekla ju je sebi. A i jest joj bila neka reprezentativna torta, kao da ju je sjekirom rezala i lopatom stavljala kremu i glazuru. Joj srama.....



I onda kao kupila mi poklon pa me pol sata zajebavala drž- ne daj....



Već mi je bilo došlo da odem uguglati broj društva za zaštitu životinja. Je li sotona vidjela da je prevršila svaku mjeru ili je slučano povukla konačno normalan potez ne znam, ali odjednom se ispred mene stvorila prava pseća tortica.



To je bio spas u zadnji čas jer umalo sam pandrknula od gladi. Majko, ča je dobro....



A što ja znam... ma nije ona ni tako loša. Glupa je, maloumna i retardirana ali ipak je moja. Ne da se izdresirati, ništa ne kuži ali mislim da me nesreća ipak voli. Barem piša i sere gdje treba i sama sebe izvodi u šetnju, a to da se sama hrani i da s tim nema problema jako dobro se vidi iz priloženog. Jedino što se učestalo tjera, ali što je tu je. Nismo svi savršeni.

Ma da, volim i ja tebe glupačo glupa.