Četrdeset i jedna godina u guzici, a gdje sam bila i što sam radila do sad.... Busam se u prsa raskošna, nazivam se okorjelom hedonisticom, a zapravo pojma nemam kako se živi i uživa. Sva sreća da sam spremna učiti od mlađih.

Uglavnom, zove mene neki dan moja najdraža susedica S. i kaže mi: "Ideš u nedjelju s nama u Istru na dane otvorenih vinskih podruma?" E sad, znam da se njen dragi bavi profesionalno distribucijom vina i da je vrsni znalac, a ja totalno nepotkovana znanjem o vinu (kako ono, enologija, zar ne). I kako sad da idem s njima među znalce i štovatelje te navodno rajske kapljice? Osramotit ću se samo tako. Ali, ne propušta Wind priliku za klaćenjem, a osobito kad je Istra u pitanju. Osim toga, sve što je potencijalni materijal za dobar post i više je nego dobro došlo.



Dakle, o čemu se radi.... Naziv događaja govori sam za sebe. Nema tu prevelike filozofije. Dvadeset deveti svibanj, dan vina, dan kada su od 10.00 do 19.00 sati vrata većine vinskih podruma u Istri otvorena za degustaciju vina. I to potpuno besplatno! A gdje je dobro vino nisu daleko ni domaći pršut i sir, masline, maslinovo ulje i slične delicije.

Turneju smo započeli u selu Radovani blizu Vižinade. Prvo što sam uslikala bila je ova preslatka beba, ali već ste navikli da se u svakom mom postu nađe obavezno kakvo pašče, a u ovom ih bogme neće nedostajati....



Bez brige, neću vas gnjaviti kopi-pejstanim uguglanim podacima. Uostalom, ni mene nije bilo previše briga koliko dugo i koliko uspješno se naši domaćini bave svojim poslom, koje sorte grožda koriste u proizvodnji svojih vina, koje su sve nagrade osvajali bla bla bla..... Evo vam fotke pa gledajte. Ja se i onako moram malo rastrijezniti.

















Razmjena iskustava dvaju znalaca:



Wind se hrabro hvata u koštac s vinom, sve zbog dobrog posta. Ne bih ja inače....



Oprostili smo se od našeg ljubaznog domaćina i krenuli dalje. Šteta što nemam fotku, ali izgleda da je i jedna zmija doslovno shvatila dane otvorenih vrata, a sudeći po tome kako ju je domaćin počeo mlatiti nekom štapinom po svoj prilici i nije bila baš bezopasna. Eto, da ne bi sad bilo da je meni lako, da sam samo jela i pila džabe. Kako vidite, jedva sam iznjela živu glavu, mogla me ujesti ljuta guja!

Iduća stanica - Kaldir i vina Benvenuti. I ako mene pitate (a koga ćete ako nećete mene) moj apsolutni favorit i po pitanju vina i po pitanju atmosfere. Za početak, pasa kao u priči...







Ambijent za deset!











Fantastična ekipa s kojom nam se bilo žao rastati, ali su nam se putevi ipak razišli negdje oko Vižinade:



Nakon Kaldira slijedio je Kaštelir. Točnije, Kaštelir - Labinci. Između ostalog, Labinci su poznati i po prvom zvaničnom swing klubu u Hrvatskoj ( i pod pojmom "swing" ne mislim na glazbu). A ovo "između ostalog" napisala sam samo reda radi jer koliko je meni poznato samo po tom klubu su i poznati.



Još jedna "beba":



Malo podruma:













Možda se ni kurca ne kužim u vino, ali po pitanju gastronomije nema mi premca. Koliko god oni mogli pričati o vinima još više ja mogu laprdati o ovim delicijama:



Pršut i sir bili su čista poezija!



Ovog biciklistu sreli smo u Radovanima. Ne znam da li se kome šlepao u autu, ali u Kaštelir je stigao prije nas:



Pošto smo moja susedica i ja ipak nisko baždarene na alkohol odlučile smo da bi nam jedna dobra kava legla bolje nego budali šamar pa smo u Bujama srknuli odličnu kavu. Zaboravila sam kako se slastičarna zvala, ali me fasciniralo što su imali šalice sa slikom Umaga. Opatijci, učite!



Za kraj smo ostavili Momjan i glasovite Armanda i Franka Kozlovića. Što se tiče klope na koju smo se nabrijali malo smo se zajebali jer su naši prethodnici potamanili sve što se potamaniti da, ali smo se zato utješili muškatom i to više puta.









Ah, da mi je jedan dobar profi aparat pa da vidite kako je to krasan pogled...





Kao da nije dovoljno teško fotkati iz automobila u pokretu i to mobitelom s lošom kamerom, od svim mogućih mikrodjelića sekunde aparat je škljocnuo baš kad se ispriječilo ovo usamljeno stablo, pasmater....



Sad bi trebalo napisati nešto pametno ili barem originalno za efektan kraj, ali inspiracija mi je presušila. A niš' ... dobro vam je i ovo do sad. Živi mi i zdravi bili, idem ja lagano u krpe. Sutra je ipak radni dan. A po svoj prilici nakon posla idem u Buje..... Opet ću vas daviti fotkama Istre, he he he ...... Ala boh i nemojte ča zamerit'.