Naš Pape našao je malog galeba (to što je taj "mali" galebić veličine kokoši druga je priča). Malo je i glupo to što se mi primorci malom galebu čudimo kao pura dreku, ali valjda te galebove ne doživljavamo baš previše jer su stalno tu oko nas. Svjesni smo njihovog prisustva valjda samo kad nam zaseru pol terase (ne kaže se bez veze sereš k'o galeb) i kad se stanu dernjati kao da će smak svijeta.

Što će Pape s galebom nemam pojma, ali bilo je vrlo dirljivo gledati ga kako ga hrani inćunima i kako pokušava imitirati galebov pjev da se mali tić valjda ne šokira (a šokirali smo se svi).

Boni se načisto izbezumila.

Update: dokaz da krv nije voda

Radim ja tako jučer kad odjednom uleti u poslovnicu jedan golub. Jadno blago se uspaničilo i počelo se zalijetati u prozor. To je bio tako strašan prizor (barem meni) da sam odlučila da ću ga pokušati uhvatiti. I bogme, za divno čudo iz prve uspjela. A on kao da je znao da nemam nečasne namjere.Odmah se umirio. I onda sam ga iznjela van i pustila. Nisam, doduše, gugutala kao što je moj Pape kliktao galebiću, ali otprilike to je to.

Sad možete pričati okolo da je Wind pustila goluba.

komentiraj (12) * ispiši * #