Moj Pape danas je malo cugnuo. Meni to strašno ide na živce, ali jebi ga, moraju se i penzići malo proveseliti tu i tamo. E sad, ja više volim da on ostane tamo kad se nacvrca nego da dođe tu, ali danas je za divno čudo razgovor bio zabavan.

Anegdota

Bio jedan Tatin kolega s posla koji se zvao Mato. I jednom prilikom Mato ode u Trst po špežu. I parkira ispred nekog minijaturog kafića tik uz cestu (svi ti talijanski kafići su minijaturni i tik uz cestu). I zaboravi povući ručnu i auto mu krene unatrag i zamalo pređe preko noge karabinjeru koji je ko za vraga sjedio u kafiću. Skoči Mato, zaustavi auto i potegne ručnu, a skoči bome i karabinjer i stane drečati: "Ma sei matto?! (Jesi li lud). A Mato će:" da... da... Mato....." Karabinjer misli: ovaj me zajebava. I opet on njega pita: "tu sei matto?" A jadni Mato ponavlja:" je.... Mato, kako znaš?" I razbjesni se karabinjer i legitimira jadnog čovjeka i kad mu je vidio dokumente kaže: "E vero.... propio matto......!"

Razgovor ćaće i Wind

Ćaća: kako se zvalo ono fino od marelice što smo svi voljeli piti?
Wind: Kruškovac.
Ćaća: eeeee, to!