Pepi je gospodin u poodmaklim godinama. Reći ćete da 43 nisu ni izdaleka pozamašne godine. Jesu ako si tamnozeleni Peugeot 204 iz 1966-te. Pepi je u voznom stanju i još uvijek na neku foru uspije proći na tehničkom iako ga jedino moj Tata zna ( i hoće) voziti. Zbog Pepija ja imam novu 207-icu jer Tata je pokojnoj Mami obećao da će novi auto doći u kuću, a pošto se ne želi odreći Pepija ja sam se hrabro žrtvovala i prihvatila novi bolid na dar.

I ja sam sentimentalno vezana uz Pepija otkad sam saznala prije dvadesetak godina da sam začeta upravo u njemu. Valjda se zato za volanom osjećam k'o doma.

Možete misliti koja faca mi je stari bio 1966. u ovome....



A faca je i danas....



Ovo nisu Pepijeve fotke, ali nije mi se dalo kopati po starim albumima.
Uglavnom, Tata želi malo dotjerti svog limenog ljubimca pa ne bi bila zgorega pomoć oko nabave dijelova. Je li dovoljan dokaz obožavanja činjenca da se Pepi šepuri u garaži a jadna nova 207-ica je izbačena u dvorište na milost i nemilost suncu i kiši?