Jučer se bivši ja silom prilike sretnemo i tako mi stojimo jedan naspurot drugom i pričamo....Lagano pričamo bez tenzija.....
Sama sebi sam se zaklela po stoti put da ću se potruditi biti dobra prema njemu i imati korektan odnos s njim jer mi je tako lakše i radi klinca i radi mene i radi naše budućnosti, koja će nam se nažalost stalno negdje isprescijecati.... I stvarno sam bila ponosna na sebe kako nisam nasjela na njegove provokacije i kako nisam skidala osmjeh s lica ..... Cijeli razgovor je bio toliko ležeran s moje strane da nije mogao biti ležerniji ......
Međutim, u jednom trenutku dotični mi kaže, onako lagano:
- Ja uopće ne znam zašto smo se mi rastavili, sada kad mene netko pita, ja ne znam šta da mu kažem. Ne znam zašto smo se rastavili kad je meni bilo baš dobro.....
I nastade muk....Ali baš pravi muk.
Samo sam ga ošinula pogledom, skupila obrve i usta i svojski se potrudila da začepim gubicu. Baš sam se potrudila onako dobrano jer kad sam to čula, onda sam popizdila u sebi....ali baš popizidila i skinula mu u sebi jedno par sočnih psovki.
Ma mogla sam i na glas ali znam kuda bi to vodilo. To bi dovelo opet do gadne svađe, obostrane mržnje, kačenja na nos nekih stvari iz prošlosti itd., itd. tako je bolje ovako - tišina!!!!
Kompa moj, ako si ti bio u braku da bi samo tebi bilo dobro, e pa onda nije ni čudo da si se rastavio i da te je žena ostavila!!!!!!
Nije brak biti samo jednom dobro! Nije brak sam kad jedna strana vuče, a druga uživa plodovima nečijeg rada i muke. Nije brak biti samo JA i MOJE, ne to nije brak, a ako i je onda tu nema budućnosti, nema tu sreće. Nema tu sreće ni za mene, ni za tebe...
Uvijek sam nekako zamišljala da je moj partner, ustvari pravi partner - onaj životni partner, koji ti stoji rame uz rame.
Sada, vi idete po životnom putu zajedno, lomeći pred sobom, bježeći, suočavate se - ali zajedno u svemu....Ali ako jedan mora povlačiti a drugi stalno kaska, onda to nije to. Uvijek sam zamišljala da odnos između dvoje ljudi, ustvari mora teći, kretati se kao jedna rijeka, nebitno, malo mirna, malo uzburkana, ali mora teći u istom smjeru, u istom pravcu ..... Pa kad jedan od te dvojice padne, opet ima ovog drugog koji će mu pružiti ruku pomoći da ustane, da nastavi... To je partnerstvo, to je životno partnerstvo.... Ali gaziti još više po partneru koji je već na podu i sav jadan i sav slomljen, e pa to ne ide, taj lanac mora puknuti, taj vlak mora stati, nema tu naprijed, nema tu pomaka na bolje....
Rodila sam se da ljudima pomažem, to i radim, i nije mi teško, ne tražim ništa za uzvrat, ali nisam se rodila da nekom budem služavka 0-24, nisam se rodila da me netko vrijeđa, nisam se rodila da netko ne cijeni moj trud i to ne priznaje a istodobno sebe veliča, kuje se u nebesa....Ne, za to se nisam rodila i to ne prihvaćam i ne toleriram niti najmanje.
I nitko to ne bi trebao.... Nikada!
Nakon svega pokušala sam mu objasniti po 1001 put iz kojih se razloga naš brak sasuo u komadiće, ali ništa... Tip ne čuje - ja pričam, on sluša, ali ne čuje. Ne dopire do mozga, ništa.
Onda sam samu sebe zapitala, pa zašto mu to još jednom sve govorim? Zašto trošim riječi, trošim energiju? Zašto sam tako jebeno glupa? Sada to i tako više nije važno....Ako do sada nije shvatio pa nikad ni neće....
Nisu to riječi koje prvi put čuje, naslušao ih se dovoljno puta dok je još bilo nade za nas, nade da nam obitelj opstane i onda ih nije čuo, nije ih željeo čuti jer se sve kosilo s poimanjem njegova slobodnog života. Uvijek je baš kao iz inata lupao po svom bez imalo razumijevanja za ono što ja pričam. Uvijek sam bila manje bitna iako sam bila lokomotiva u našem odonosu, dok se nisam umorila i stala.....
Nekim ljudima zaista nije potrebno puno govoriti, dovoljno im je reći samo jednom i oni shvate jer žele shvatiti.
Nekima pak možeš ispričati priče i priče i priče i oni - ništa, kao da im nikad nisi ništa ni rekao.....
Ponekad mi je žao svih tih mojih izgovorenih riječi .... Ali neka ih, i dobro da su bile tu, jer dok su moje riječi bile prisutne onda je još bilo nade da se nešto može spasiti. Jednom kad su se riječi ugasile, ugasio se i zadnji plamen jednog odnosa......
