mislijedneplavusche

22.11.2015., nedjelja

put u nepoznato s lastavicom, valcer, ankommakarankom, stellom

put u nepoznato s lastavicom, valcer, ankommakarankom, stellom nije baš, kako mi je spomenuto, da činim ikomu čast što sam ga izabrala kao objekt imitiranja, nego mi je bio izazov, upravo zbog različitih pristupa blogarenju, vremenu provedenom na internet-sajtovima, izboru literature i životnog stila, načinu pisanja poezije i stavu prema ljudima. pa si mislim, hajde da se okušam i u imitaciji, jer je deplasirano u nekim godinama uopće imati idole, a svakako smo dovoljno različite da jedna drugoj ne možemo biti ni ideal, niti uzor. ovo mi je još jedna prilika za druženje i zezanciju s ekipom. najte kaj zameriti, evo pokušaja da "skinem" staru iskušanu blogericu "lastavicu", u onim verzijama koje su mi bile dostupne prek neta. Što ste vi sve zakuhali dok me nije bilo! Čini mi čast i zadovoljstvo da sam vam bila inspiracija za ovaj natječaj. Pa, kad baš želite, ne mogu vam odbiti. Poštovana (misli se na staru tetu),ti ne voliš odgovore na komentare. na tvom blogu ih uglavnom nisam dobijala. ispunjavam ti želju. ali otvaram ti i kod mene, pa ako možeš kratko, izvoli. Baš ne obožavam kajkavske popevke. Ovde je jedini dokaz da smo nekoga čitali ostaviti komentar. Na tuđem sam blogu. Ako to bude tema posta, možda ćete i čitati. nisam vas pogrešno shvatila. završavamo prvi krug abecede, ali igru nastavljamo ispočetka. Ostanite na istim valnim duljinama! To ti je osnova blog kulture, da samo znate koliko sam blogera odgojila, imam najviše komentara. Prošetajte malo od prvog slova pa ćete shvatiti. fotografije pričaju priču koju bi dobar psiholog jednostavno objasnio, a isto tako bi objasnio i maštovitost mojih komentara. Počeli smo krajnje neobično, kako nikad nisam. Takva su pravila ovogbloga i diskusiju po tom pitanju smo završili!! Ako budem dobra dopustit ću da malo otvorim blog pa napišete komentar. Ali samo na trenutak. pa da počnemo priču. inače, ja sam lekar je za telo i dušu, izletnik, sladoledoholik, putopisac, fotograf, plesačica i još ponešto. Proglašena je za Kreativnu damu Srbije za 2012. godinu. i eto, kako imam mnogo dobrih drugara-kolega u inostranstvu koji me se sećaju po najboljim kvalitetama, javiše mi da su za mene i moje drugarice osigurali besplatne karte za put u nepoznato. konačno da netko pozitivno procenjuje moj kvalitet i osigurava pare. inače, da znate, ja sve računam u eurima. besplatne karte za putovanje u nepoznato nas čekaju, preostaje mi samo da se spremim na put! najprije sam se konsultirala sa svojim osobnim guruom, i on je odgovorio da me sudbina čeka, na putu me čekaju i nepredvišene prepreke, neka se dobro pripremim. naravno, ne bi mene zvali na neki obični izlet, sigurno me čekaju divotne palate, plesni balovi, poznata lica, uzela sam svoju haljinicu iz doba studija, naravno, crvene plesne cipelice, a posebno sam se tjelovježbom pripremila za plesne napore, da mi se ne bi dogodilo kaoo nda kad su me napali uroci pa sam skoro slomila vrat. krenuli smo rano ujutru, opskrbili pilota blagoslovenim amuletima za sreću i okrijepili ga domaćim rakijčetom da bolje pilotira. najednom se promenio pejsaž i morali smo da izađemo iz aviona i pređemo u drugo prevozno sredstvo. u vrlo komfornim autobusima na vrhunskim autocestama E kategorije lako smo klizili uživajući u vanrednom pogledu kroz prozore. kad smo izašli iz klimatizovanog autobusa dočekala nas je sunce visina, dočekali su nas sa smeštajem u vrhunskom hotelu gde su domaćini bili izuzetno ljubezni te nas u raskošno uređenim prostorima palače ponudili ekskluzivnim domaćim poslasticama. sve sam polizala s posebnim tekom. a uspela sam i da dobijem recepte za ove fine đakonije koje ću da vam priredim kad se vratim. zatim su nas odveli do velikog hrama gdje sam upoznala mnogo divnih ljudi. odmah su se okupili oko mene i naprosto zahtevali da im čitam svoje stihove, one za koje sam dobila nagradu, i bila sam počastvovana takvim tretmanom. zauzvrat sam im održala tečaj kuvanja, a onda i pokazala najnovije plesne korake u plesnoj školi. bila sam vrlo zadovoljna njihovim napredovanjem. jer za svaki dobar nauk treba i dobar učitelj, zar ne. nakon što smo se odmorili uvela sam ih i u tajne lepe odeće i šminkanja, s posebnim naglaskom na negu obrva. isto tako su s naročitiim uspehom savladale tečaj na temu: vaše zdravlje, klamidije, trihomonasi, mokraćna bešika i uzimanje brisa uretre, gdej ja mogu mnogo da pomognem, samo se javite u inbox, molim, po redu! reda mora biti. prema pravilima. najlepši deo je bio fotografisanje. upozorila sam ih da je na fotki najvažnije da se smeše! smešak, uvek smešak. na svakoj foki je najvažnije odabrati pravi smešak i na pravi način postaviti se pred aparat. ne znam kako to dejstvuje kod ratnih fotografa, naime, nisam sigurna na koji način oni hvataju smešak npr. izbeglica, proteranih iz svojih popaljenih domova, pa oni koji su "morali da beže" kad su se menjale zastave, ma neću o politici, najlepše je kad se čovek smeši, zar ne? no kako u svakoj priči mora da bude i ljubavi, tako je i ovde jedan momak se zagledao u jednu od naših drugarica. brao joj je vresak na planinskoj vrištini, skidao joj med divljih pčela hrabro se zbog nje penjući po opasnim hridinama, čak joj je kupio i originalni kineski suvenir, pravo umetniččko remekdelo, dostojno da bude u nekoj vitrini kao uspomena. no, kao u svakoj priči ima i ružnih reči i ružnih dela, tako se i u ovoj pustolovini našla jedna zla veštica koja je začarala tog divnog momka pa je postao zao, ma pravi đavo. neću da njegovu sliku stavim, zna se da je đavo- đavo. pod slovo Đ. i na takve treba đonom! zla je veštica nauckala žene i napravila ih ljubomornima na moju drugaricu, naoružale se, a onda je počeo pravi fajt!. no, ja sam dama, a dame se ne fajtaju, no bitka je bila tako žestoka da smo jedva izvukle živu glavu i uz pomoć jednog divnog kavalira uspele da pobegnemo. putem smo vidjeli vrlo pitome i mirne krajolike, hranili se uz vrhunsku podvorbu, a naš je pratilac počeo udvarati, muško ko muško, bah. no, nismo se dale zavarati, društvo počinje da me zadirkuje kako je moja poznata moć da šarmiram mladiće – nestala, jer kad ljubav pođe naopako i isplivaju ružne osobine partnera, od anđela postane vrag. a jedina svrha života jest lepota i ljubav. ne treba ni jedna žena da mi bude neprijatelj pa da mi nož još viri iz leđa.Završili smo priču o tome. bežali smo koliko nas noge nose, baš kao prave izbeglice, sad shvatam kako je to, no, društvo su nam putem pravile ptičice, dok smo prelazili bistra hladna jezera i konačno se dočepali zaštite unutar grada. idemo se sad malo igrati pa pogodite o kojem se gradu radi! idemo, ali po redu. molim ispravne odgovore u inbox, a ja ću onda da odaberem najbolji odgovor. ja sam vlasnik bloga i ja određujem šta će ko da piše! a tamo smo srele i neke muzičare koji su se trudili da lepo otsviraju. odmah smo im se pridružili i podučili ih šta je prava, vesela muzika: no, idemo mi dalje, eto, na kraju, da bismo se vratili na put koji vodi natrag kući, nije nam bilo teško da se upustimo u vrtoglavu pustolovinu paraglajdinga. a na vrhu brda ostao je uplakan ostavljen momak. pravo mu i budi kad je bio blesav i nije slušao.uz to, ne mogu da odolim i da ne metnem citat svojeg omiljenog romanopisca: Sjećanja su trajnosti postojanja. Ako se nemamo čega sjećati, ni živjeli nismo." ne, ne, nije to, u materinu, nisam to htela da metnem, pa to je moj vlastiti citat, mrcine, sad ću da ih...oooh, blogoBug! sad mi već i misli čita! ne, prkleti bug, saću da ja to uredim kako valja. AAAdmiiiiiiin! ribaaafiiiišššš! odmah da ste maknuli, ovo mi je podmetnuto, znam, kakav bug, nisam ja veslo sisala...opet mi čita misli, ma gde je onaj prokleti citat, gde je...ah, evo ga: Onome tko voli, nije potreban sex da bi se osjećao lijepo. Dvije osobe koje su zajedno i koje se vole, trebaju izjednačiti svoje satove strpljivo, uz igre i kazališne predstave, sve dok ne shvate da je sex mnogo više od susreta; to je zagrljaj u genitalnom dijelu tijela. pavleta koeljan posebni dodatak: KOMENTARI: Nije dovoljno.Dami se odmah čestita.Kako si smaran. I nekulturan. Zašto si freš sram te bilo.Stavi komentar da ti izađe na listi. stara teta, dovoljno kobasica za danas .Treba imati osjećaj mjere.Kako si to lijepo sročio, jako sam ponosna na tebe. Odlično si to izabrala, vidiš da moje lekcije ipak koriste, jako mi je drago što si ih usvojila. Ne računa se, cccv, za blog. Hvala na pokušaju. Taman posla, tko je pomislio da prepisuješ? Liste treba ukinuti. Smisao sadašnjih je nemoguće prevesti. Morala sam ti popraviti post. Iza zareza se stavlja razmak. Znam da jedva čekate nastavak mojih putovanja, pa ću vam to i priuštiti. nastavak u sledećem broju

- 21:19 - Komentari (54) - Isprintaj - #

17.11.2015., utorak

u spomen gradu-heroju

- 20:43 - Komentari (18) - Isprintaj - #

16.11.2015., ponedjeljak

djevojčice i dječaci

još ništa nismo čuli o zarukama, no nije isključeno, svašta se na tom svijetu može zgodit stara pučka škola u krapini...

- 22:26 - Komentari (21) - Isprintaj - #

15.11.2015., nedjelja

Pourquoi Cette Pluie

- 19:47 - Komentari (25) - Isprintaj - #

08.11.2015., nedjelja

sreća je... vidjeti cvijet

možda je stvarno sreća... vidjeti cvijet... nama su mnoge stvari potpuno normalne, ne razmišljamo jesu li dar s neba, urođene genetskim kodom ili smo ih stekli, zaslužili, dobili... sreća je stanje duše... makar i ozbiljno sumnjali u njeno postojanje, postojanje nekakve duše koja se odvaja od tijela, neke posebne "svijesti" koja nas jedina čini ljudskim bićem... ma kako bilo... za mene je sreća kad shvatim da se u tom trenutku osjećam dobro... a tako se možeš osjećati zbog stotine razloga... z agrljaja djeteta. pogleda drage osobe. osjećaja sunčeve topline. svjesnosti da je sreća kao onaj mjehurić od sapunice, ma kako bio prekrasan u onim duginim bojama... srećaa da nam živi netko drag, još uvijek živi i s nama je... sreća nije događaj. sreća je stanje svijesti i osjećaja...

- 17:23 - Komentari (49) - Isprintaj - #