mislijedneplavusche

15.04.2020., srijeda

oko jelačić placa

target=_blank> bila je to samo mala šetnja ... sad su mi ostale uspomene na jednu jesen. nakon koje zima i proljeće više neće biti isti... ujevićkin šenoa rezignirano se naslonil na oglasni stup, a klinci morti ni ne znaju gdo je on bil. palmotićeva vulica, z leve strane je svećenićki dom, a z desne palmotićeva 2, tam di je živela baka maria-blanka, odrasla moja mama, a sad tam živiju moji teta i tetec. od zadnjeg potresa prošlo je par tjedni, pripovedalo se da buju tu zgradu morali zrušiti. nebuju, dobila je naranđastu nalepku. a o tomu kaj sam sama tam doživela i kaj su mi pričale moja baka, mama, vujec i teta bi mogla pripovedati ... kae pak ovo?? nekaj grmi okolu katedrale. nivrag da opet nekakšni divlji raketiraju? f kurelčevoj je mirno, ni spucalo staklovinje na oblokima, znači stanje je redovno. katedrala zgledi normalno, kak ono dok sam bila klinka, znači: i dalje u reparaturi. doduše, sečam se jenog kratkog časa od jen mesec dni kad je bila bez tih skela, ha, ha lokalni protestni oglasnik. evo, i sunčece se opet javilo. gradska štedionica. tam je delala moja treća mama, teta Fatima, sjajna žena, nedostaje mi jako. a gore na tavanu bil je u davno doba omladinski klub kam me moj vujec vodil slušati ploče. tam su svirali popularni VIS-ovi, tam sam čula prve bitlse, rolingstonse, troggse, monkeyse, otisa reddinga, percy sledgea, prisleya. slušal se radio-luxemburg i čagal se twist i rokenrol. bila sam klinka pa se baka brinula di smo do kasno. dole je slavna gracka kavana kam su fine pucke išle na kapuciner i princeskrafne. z jedne strane jedna prošlost, z druge strane druga. a kam mi idemo. ni vrag da sve ovisi o konjinama ova bijela zgrada, (zgrada Kolmar, 1905, društvo hrvatskih književnika) više ne zgleda tak, jen se toranj urušil, drugi je tak napukel da su ga morali meknuti. a ovo je pak hiža koju čuvaju zmajevi i dve tece (kuća Rado, 1905, projekt v. bastla, prekrasna secesijska arhitektura). ove tece sam blaženo kontroliraju situaciju. a ovi kažeju golu rit i jen drugomu škicaju v gače (kuća popović, arhitekta a.baranyja, s divnim meštrovićevim reljefima na pročelju) - oj sim, Pepa, si vidla ti onaj škandal, ha??oni su goli! - je, je, v moje vreme se tak nekaj ni delalo - na, kaj se ti prčiš, ko da si ti bila bolša dok si bila frajlica. - a sad se prava javila! kaj si ti Micika, zamišljaš, da se ne zna ono kaj si delala z moužom od one oberhoferice, ha? - same čkomi, Pepa, si znaju otkud ti ona kiklja i gdo ti ju je dal. i tako se nad gradom polako spušta večer... target=_blank>

- 14:43 - Komentari (26) - Isprintaj - #