Sewen

Danas sam vidio crveni mjesec,
I tihe sjene što su se pod njim skrile.
Bio je vjetar u krošnjama gustim.
U prošlom su se vremenu igrale vile.

Pokušao sam sanjati stvarne snove
Izgubio sam sposobnost razaznavanja.
Bio sam u bajkama na pogrešnoj strani,
Spoznao sam različite vrste kažnjavanja.

Ja sam onaj, ono, nešto što će priznati.
Kad postavljate stol, mene po sredini...
Gospodarima je mjesto na vidljivome.
A sad se privuci i slobodno me skini!

Ide mi na živce kamenac u vodi,
Straj me šta je ubojica na slobodi.
Ne volim kišu na svoj slobodan dan,
Kad me iznenade, a imam drugi plan.

Baš me nervira šta bus stalno kasni.
I radna ekipa, previše su glasni.
Ludim kad sebi obećam da neću slatko
I kad oštro brašno pomišam za glatko.

Q10 krema ne pomaže mi za bore,
Ne volim kad je 20.06. ladno more.
Poludim na ovu muziku šta se sluša
Raspekmezim se kad je ranjena duša.

Ne volim sparinu poslin spomenute kiše,
Ni kad se u krevetu priča i uzdiše.
Negodovanja imam još puno, još masu
Al neću više. Ja sam za prvu klasu!

Ne trudim se dovoljno živjeti, izgleda.
Kao nacionalni park u jesen, gubim boje.
Pjevušim nebu koje kiši već četvrti dan...
Izlazim samo da popunim zalihe.

Prelistavam roman za koji sad nemam vremena.
Iskušavam šutnju prema ogoljenim zidovima.
Kava je nekako drugačije arome danas.
Izgubio sam na lutriji dobivši ništa!

Koliko još ima stepenica prema dolje?
Skrivanje osjećaja mi baš i ne ide.
Tko će se riješiti zarađenih zaliha masti?
Namjestim osmjeh i onda stvaran bude!

Mlad si i jak si ka bik
A vrime se kroz prste prosipa.
Ne postoji za starost lik
I zbogom mladosti lipa.

Nemoš učinit ni jedan trik
Moš peglat lice, odaju ruke
Ne postoji za starost lik,
Ružna je kuća bez cigle i žbuke.

Srce odustaje, otkucaj po otkucaj,
Jednom za kraj još zakucaj...
Pa ajde di idu svi.
Jer nećeš se vratiti.
Zakucaj da te po nečemu znaju
Pa onda lagano kraju!

Da je vikend barem duži
Da se fešta i zaruži.
Dobra spiza, društvo ludo
A vinom se stvara čudo.

Da je vikend misec ipo
I da svima bude lipo,
Bit će vrimena za radit!
Ne'š se nikad moć pomladit!

Da je vikend da se gušta,
I da traje, ne popušta,
Život ovi kratko traje,
Luduj i biž' od promaje!

Pamela, je "strava"
U zadnje vrime ne spava!
Sve je od sebe dala,
I Miss Njemačke postala!

I sestra joj je bila,
A sada ima krila...
Sad Pamela krunu nosi,
Pamela se ponosi!

Mjere su joj točne
S vrha, dna i bočne!
Pamela je "strava",
Jedna prelijepa krava!

U tom sam se stanu bija, ka Anna Frank krija,
Puno svitla i puno oblaka i neba,
A ja bi sa ponistre vreba.

U tom sam se stanu smija i plaka i smrza i zgrija,
I evo i nakon tridesetak lita
Nekako riči teku bez da me se išta pita...

Mladost nosi svoje, a neki se i zrelosti boje.
Ja nisan, navika san sve nosit,
Prije ili kasnije će nas pokosit.

Oću smija prid vratima, i kad čekam satima,
Neka se valja blaženost da san vidija
Kuću i stan di sam i ja za stolom sidija.