U tom sam se stanu bija, ka Anna Frank krija,
Puno svitla i puno oblaka i neba,
A ja bi sa ponistre vreba.
U tom sam se stanu smija i plaka i smrza i zgrija,
I evo i nakon tridesetak lita
Nekako riči teku bez da me se išta pita...
Mladost nosi svoje, a neki se i zrelosti boje.
Ja nisan, navika san sve nosit,
Prije ili kasnije će nas pokosit.
Oću smija prid vratima, i kad čekam satima,
Neka se valja blaženost da san vidija
Kuću i stan di sam i ja za stolom sidija.
Post je objavljen 05.03.2024. u 16:00 sati.