Sewen

Moje kormilo sitnice okreću,
Sasvim je u redu što se nikad ne sreću
Sitnice bi potopile brod,
Dom bi mi postao nebeski svod.

Mojim mislima sitnice vode,
I kad lete, i kad hodaju, i kad brode.
U svim smjerovima ih pratim
Da se s njima ne sunovratim.

Spržih jezik pod oblakom kiše
I skoro da i ne pričam više.
Čovjek se na greškama stalno uči
I neka se, neka se muči!

Moje ruke su nemirne bile
Sitnice su od mene osobu napravile
Da se borim sa svitanjima,
I da uživam u pitanjima...