Moje kormilo sitnice okreću,
Sasvim je u redu što se nikad ne sreću
Sitnice bi potopile brod,
Dom bi mi postao nebeski svod.
Mojim mislima sitnice vode,
I kad lete, i kad hodaju, i kad brode.
U svim smjerovima ih pratim
Da se s njima ne sunovratim.
Spržih jezik pod oblakom kiše
I skoro da i ne pričam više.
Čovjek se na greškama stalno uči
I neka se, neka se muči!
Moje ruke su nemirne bile
Sitnice su od mene osobu napravile
Da se borim sa svitanjima,
I da uživam u pitanjima...
Post je objavljen 08.07.2023. u 21:06 sati.