Sewen

Volim način na koji se smiješ
Ka pod ručnom, suzdržano.
Al nikad do kraja ne uspiješ,
Ispliva sve ono zadržano.

I bi noć pa dan pa opet noć kristalna.
Toliko najviše mogu ostat bez nas.
A ja ka graničar, straža priobalna,
Širokih zjenica nosim obruč za spas.

Šta je čovik bez čovika, teška praznina
Pustimo zvizde da dušu nam dotaknu.
Ti ćeš meni ostat u mislima
I ako se putevi ka more razmaknu...