Sewen

Mene je strah jer nemam potrebu
Družiti se s tobom jer si Rom.
Da li tražim opravdanje za to,
Dobrotom, a prikrivenim zlom?!

Mene je strah jer nemam želju
Čuti ono srpsko prezime i ime.
Izigrali smo sve izgubljeno vrijeme
I bez potpisa smo ljeta pretvorili u zime.

Mene je strah jer nema nade
Da se rukujem s nekim tko ima Alaha.
Izgubljen sam u svijetu nesavršenih.
Mene je jednostavno strah, straha.

Mene je strah jer osjećam bunt
Prema talijanskom rodu i porodu.
Povijest je odavno rekla sve o njima,
Ništa mi više ne drži tu vodu.

Mene je strah jer nisam siguran
U taj slovenski stisak ruke.
Oni se svakako prave pametni,
A izdali bi te bez po' muke.

Mene je strah jer osjećam hladnoću
Kad prođem pekaru koju drži Albanac.
Gledam te krupne crne oči
Prema njima sam uvijek bio stranac.

Mene je strah jer nisam naviknut
Na mađarski jezik i mađarske ljude.
I nije dovoljno ako mi daju garantno pismo
Pobjeći ću ma što bude.

Mene je strah jer nemam pojma
Što je to Hrvat, onaj pravi, pun sebe.
Falsifikatima je uvijek dovoljno mjesta,
A onaj pravi uvijek najebe!

Sve se nakrivilo, sve je sivilo,
I kale i kuće i dvori
I niko ne govori.
Ka da nikad nas nije bilo i nije se živilo
Ni cesta, ni skale, ni misto
I nije isto...

Miris prve kave, lik za mamurne glave,
Na špakeru pokipilo mliko,
Jer nije ga pazija niko.
Na mliku se skorup ljulja.
Materine oči ka dva dragulja.
Satrale me "prije-lipše" priče
Duša viče, a kopriva niče

Lipo je ode bilo, u ništa se pritvorilo.
Ni ćakule, ni duša, ni zgoda,
Ni luke ni broda.
Iz kamena kupina niče, i nikoga se ne tiče...
Ko smo i di smo i šta smo
Ništa sačuvasmo...

Sve sam ti pripisa al da se brineš za to
Ovo nije kamen, ovo je zlato!
Jesmo li krivi za išta,
Da danas nemamo ništa?!
Teško mi je gledat bez nade
Zatvorena vrata, ljudi ne rade.
Ponistre bez škura, bez sićanja i vriska
Šta više gledam, više me stiska...

Zatvoriću oči jer možda je sve ovo san šta koči.
I dan i noć je isto
Prazno je misto.
Zatvoriću oči jer znam di pripadam.
Nije to ode i nije to sad
Jer više nisam mlad...

Dahćem, stenjem,
Silazim al se penjem.
Ništa od daha,
Ništa osim straha.

Nije vrijeme za opuštanje
I jedva čekam šuštanje
Lišća pod nogama nogometnim,
Da se raspametim.

Ne mogu ja ovo preći,
Biti u sreći
A vani je trideset plus
Ja sam ko Rus.

I moja put je ko u Japanu,
A ja Dalmatinac u stanu
Pod klimom satima
Ko na aparatima...

Noć je bila skoro svježa,
Misec skoro crn.
Sija sam na morskog ježa
Ćutin svaki trn.

Ti si sila blizu mene
Tisne su mi gaće.
Ćutin, trpin sve zbog žene
Jer je rekla da će...

...me pojubit s obe bande
Un amore grande.
Al doli je branka
Ništa prije braka!

Nagovaram svoju vilu
Od bodlji sav blidim
Vodit ću te svu u bilu
Da je barem vidim.

Dođi vilo cenat bliže
Pucaju mi gaće
Da ti ka Rebić ukližem
A ti kažeš da ćeš...

...me pojubit s obe bande
Un amore grande.
Al doli je branka
Ništa prije braka!

Neka se vlaga prišuljala
Nimalo damski.
I jaketa me nažuljala
Nimalo dramski...

Piva klapa po buri
Nosi im se glas.
S oluka rosa curi
Neupivan je bas.

Sve ka da je zima
Tope se svitla vrućinom.
Živim po zakonima
Tragam za istinom.

Ne znam di pripadamo...
I ja, ničiji sin.
Jutrom se zakašljem samo
Ka škovacin...

Bija je zadnji dan škole,
Sva dica to najviše vole.
A ti si se potrudila da se ne nasmiju.
Škola Bol u Splitu ima zmiju.

I niko neće nikad povijest spominjat,
Niko se neće zbog prošlosti minjat.
Sram, a ne znat za sram je za ličit
Nadam se da niko na te neće sličit.

U četri godine nisi znala nać put sa dicom.
Grube si riči govorila grubim licom.
Poklon si u škovace bacila bez stida
Jel ti se pristojnost kida?!

Žaj mi je sljedeće generacije.
Žaj mi je svake deklaracije
Koja će u tvoje ruke...
Žaj mi je tvoje struke...

Miljun san ti puta istresa dušu.
Ja nisan od onih šta beštimaju i rušu.
Ode san plaka, ode san se smija
S tebon se smrza i s tebon ugrija.

Pija san s tebon i gorču i slađu
Tija san otić da me ne nađu.
Ma evo tu san, laktam se, guran
I kad me snervaš sa tebon duran.

Dok dobreg je svita u svojoj srži.
Neću ić nigdi jer svitlo me drži.
Ka leptira grli, vuče i mami
Ne da se zloći, ne da se tami.

Moga sam stoput primučat,
A nisam tija.
Tija sam srce otključat,
I to sam učinija.

Otkako ti zovem ime,
Moj svit je mirnije misto.
Sve oseke sada su plime
I ništa nije isto!

Jedino jubav je vridnota!
Uz jubav si jedino bitan.
S tobom je živit lipota
I ja sam čovik sritan.

Hodočastim sjeveru u lice,
Rosa ljulja suhe trepavice.
Ni sam ne znam zašto krećem.
Samo ljude stazom srećem.

Meni treba čista snaga duha.
Dosta mi je grubog neposluha.
Zar je bitno gdje ću stići,
Ja se samo želim dići!

Prominija si trasu, asu.
Ne znam kako'š se snać?!
Pari mi se ovi put,
Neš iz noći izać...

Nije tilo stvoreno da dura
I samo udarce prima.
Nije za svaki dan pura
I druge spize ima.

Prominija si trasu, asu.
Tija si zamest svoj trag.
Naša sam te jer uvik se nađe
Neko ko ti je drag.

Nemoš lopova privarit
Ni ostavljenog ostavit.
Mir provaj nać u svemu
Ne biži, ne minjaj temu.

Prominija si trasu, asu.
Živi se, lomi se, gura.
I smije se i kad se plače.
Nekako se izdura...

Izađi na balaturu,
Tu sliku u njedra umetni.
Ćutiš i jugo i buru
Al nikad više kompletni...

Vrime se prominilo,
Sve manje je force u nama.
Nikad više šta je bilo,
A znali smo se godinama.

Odlaze svi dragi moji,
Sićanje s vrimenom miriše.
Kad srce sve punte izbroji,
Ko dobije kad nima nas više!?

Kako sloboda zna bit lipa,
Ja sam se zajubija u tipa.
I pršti ta srića kvartom
Ma sam natovarija za vratom
Zna se.

Kako nam malo, puno znači
Kad se dan zamalo zamrači
Moš se pojubit i dirat
Samo ritki će ti zasvirat.
Zna se.

Od danas sve mi je čistije.
Od danas sve mi je bistrije.
Nadam se bit će i boljih dana,
Uvik sam biža od slogana,
Zna se.