Sewen

Od hladnih sam suza tkan.
Pa se lako proljevam.
Po tlu,
A ti nisi tu.

Nije vrijeme za gorčinu.
Al me tvoje brige brinu.
I u snu.
A ti nisi tu.

Gdje god pođem, ti si pošla.
I svugdje si dobrodošla,
Kazujem te svijetu bijelom.
I mom ocu ostarjelom.
Nadao se godinama nije,
A sad veli, bolje je da nisi prije...

Duša mi je klizak teren.
Samo ti si meni melem.
Možes sve.
A nema te...

Nista od nas neće bit,
Mi smo samo lita žar.
Jer ti mene nećeš tit.
Kad postanem sid i star.

Pritvaram se, viruj mi.
Dok niz tilo bol me riže.
Kada čujem - dobro si.
Mogu miran past i niže.

Ja ću pismu za rastanak dat.
Ti je nosi neka svita vidi.
Po njoj ćeš me uvik pripoznat,
A sad svojim putem dušo idi.

Nemoš jubav uvatit kad oćeš.
Sama dođe pa donese mir.
Viruj meni, sve to sama proćeš.
Ostat ću ti samo suvenir.

Tako mi nedostaješ, kad kiše krenu
Ko klupko vune na starom vretenu,
Ko magla što se slijeva dolinom
Teško se nosim s ovom prazninom.

Tako mi nedostaješ, kad s večeri sijeva
Stoti put evo našu pjesmu pjeva
Radio u kutu, slučajnost pa me muči
Svu patnju ljutsku na mene sruči.

Tako mi nedostaješ, a nitko mi ne vjeruje to
I sa sam od svega posijedio, ostario,
I da nemam volje disati
Samo tebi pjesme pisati...

Ovo je jedna u nizu samo,
Po njima se mi luđaci znamo...

Niko osim tebe, nije ima ime
Sve su druge falše, jedna drugoj sliče
Rodila je tuga, a ja kupim sime,
Zasadit ću dublje, da više ne niče.

Niko osim tebe, nije ima lice,
Da se samnom smije, kad do smija nije
Ostali su vridni, portreti i skice
I od ladne vode, duša se opije.

Nema tebe da me vodiš
Da mi rečeš, puno vodniš!
Zafališ mi kad se smetem
Kad ispadnem čisti kreten

Zafališ mi svake noći
Ja još mislim da će proći
Ne prolazi, ne popušta
I živit mi ne da gušta...

Znaš kako je kad svak pita za te'
Osim onog što ga tvoji snovi zlate.
Znaš kako je sve dok vatra tinja
A u duši puka milostinja!

Ja se pitam, kud je sve to pošlo
Samo mi je tu u grlu došlo...
Pa me steže, grize i ubija
Al' od tebe i ta bol mi prija.

Da je vjetra da otpuše
Ove snove što se ruše
Sve probleme što me tište
Da rasčisti gradilište
Krenuti bi opet znao
Al' je ludi vjetar stao!

Vjerovala sam ti jednom,
Vjerovala sam drugi put,
Ti si mene znao samo
Lažima obasut.

Rekao si da me voliš
A drugu vodiš na bal.
Tebi sam bila igra
Ti meni sveti gral.

Uzburkala sam vragove
Dobro sam skrila tragove,
Vrijeme je da igru vodim
Da te se oslobodim,

Neka ko osveta zvuči,
Ja vani, a ti u kući,
Kad se vratim moje milo,
Da te više nije bilo!

Dani počnu bižat,
Dani počnu sivit,
Neda ti se smijat,
Neda ti se živit.

Izdaju te noge,
Tresedu se ruke,
Jednom kapitanu,
Nima mirne luke,

I ko more durat, trpit,
Ko će stalno srce krpit...

Nevera je moja pokora i muka,
Samo san se stiska, u sebe povuka,
Baca me u livu pa u desnu stranu.
A ja mislin doć ćes kad nevere stanu.

Noći su sve kraće,
Crne su, a blide.
Zatvorene oči,
Tvoje srce slide.

Nikom nisan reka,
Jer uvik je malo.
U njidra te moje.
Vično zakopalo.

I ko more durat, trpit,
Ko će stalno srce krpit...

Život mi u čekanju na tebe prođe
To valjda jednom svakome dođe.
I ni maknuti mi neda
Pa se mrvim kao kreda.

Život mi prekratak za čistu sreću
Kratak za tugu pa ne znam gdje ću.
Ko u čistilištu stojim
Tuđe sudbine brojim.

Otvori pjenušac kao za Novu
Ja sam u prizemlju, a ti na krovu.
I slavi sa njim
Sve ono što nismo mi.
Možda te zamrzim,
Ljubavi...

Umoran sam od svega više,
Ko djetetu - podvališe slatkiše
A ono gorko bješe
Lažni ljudi, lažno tješe.

Umoran od bijega i stajanja
Od oprosta i kajanja
Klečao sam dosta
Sad ću preko mosta.

Zbogom lažna obećanja
Ja se mjenjam od svitanja!
Još vas slušam ovo večer,
Dok mjenjate sol za šećer,
Sve znam
Al' odastam!

Kajat ću se znam
Za propuštenim prilikama trajno.
Ugasio sam sam
Sve ono za što rekoše da je sjajno.
Meni nije bilo
Tamom me pokrilo.

Al kajat ću se znam
Za nečim što mi nikad nije pripadalo,
Sad kad priču zatvaram
Ostavit ću trag ako ti bude zatrebalo.
Meni eto ne,
I sasvim svejedno je...

Odavno sam izgorio,
Ja sam se umorio,
I umrijet mi se ne da
A neće preko reda.

Idi i nemoj se okrenuti,
Nemaš što vidjeti,
Predamnom ne čini ništa,
Pred Njim ćeš se postidjeti...

Nikad mi nije bilo gore,
Ko da počinih smrtni grijeh.
Nestanu slike i opet se stvore,
I opet suze pobijede smjeh.

Nikad mi nije bilo gore,
Ne znaš ti da ti pjesme pišem.
Pa tjeram misli da se umore,
Da te iz srca lakše izbrišem.

Platio bih, pretplatio,
Kada bih lakše shvatio
Kako će sve to proć.
Neće to prstom ruke
Ja nisam čovjek od struke
Da pregorim sve za noć.

Ne znaju sudovi ni policija
Koliko je s tugom čvrsta koalicija...

Idem na more,
More je lik,
Lik me snima,
Snima se film,
Film je tužan,
Tužan jer idem...

Vraćam se doma,
Doma je srce,
Srce me lomi,
Lomi se glas,
Glas je izgubljen
Izgubljen se vraćam...

Proša je dan,
Dan je proša!