ZAFALIŠ
Niko osim tebe, nije ima ime
Sve su druge falše, jedna drugoj sliče Rodila je tuga, a ja kupim sime, Zasadit ću dublje, da više ne niče. Niko osim tebe, nije ima lice, Da se samnom smije, kad do smija nije Ostali su vridni, portreti i skice I od ladne vode, duša se opije. Nema tebe da me vodiš Da mi rečeš, puno vodniš! Zafališ mi kad se smetem Kad ispadnem čisti kreten Zafališ mi svake noći Ja još mislim da će proći Ne prolazi, ne popušta I živit mi ne da gušta... |
< | kolovoz, 2016 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |