Sewen

Dani počnu bižat,
Dani počnu sivit,
Neda ti se smijat,
Neda ti se živit.

Izdaju te noge,
Tresedu se ruke,
Jednom kapitanu,
Nima mirne luke,

I ko more durat, trpit,
Ko će stalno srce krpit...

Nevera je moja pokora i muka,
Samo san se stiska, u sebe povuka,
Baca me u livu pa u desnu stranu.
A ja mislin doć ćes kad nevere stanu.

Noći su sve kraće,
Crne su, a blide.
Zatvorene oči,
Tvoje srce slide.

Nikom nisan reka,
Jer uvik je malo.
U njidra te moje.
Vično zakopalo.

I ko more durat, trpit,
Ko će stalno srce krpit...