Sewen

Ti nećeš nikad za me ruku u vatru stavit.
Ti nećeš nikad svoja leđa za moja leđa savit.
Ti nećeš nikad lagat da mi učiniš drago.
Ti nećeš nikad pronać zakopano blago.

A ja sam bija spreman za te umrit dvaput.
A ja sam skroz se smrza, tebi da sam kaput.
A ja sam virova u tebi čovik čuči.
I evo zapravo ću umrit opet virujući.

Al umrit ću sam i umoran.
Umrit cu tužan i izboran.
Otić pod ovo nebo sivo.
Jer sve uradija sam krivo.

Skupa smo sidili i pili.
Sad nas toliko toga dili.
Ma valjda tako mora bit.
A ja ću sve ti oprostit...

Kad se film iz prošlosti odvrti
Ko da čitam knjigu "Tik do smrti"
Tuđe iskustvo usporedim sa našim
Pa se ukočim jer te se plašim.

I smišljam neki drugi završetak
Već sedmi put se vraćam na početak.
Što duša piše, ruka sve pokida.
Izgubljen ja sam kao Atlantida.

Ja skupljam šake da izgledam jače
Tebi motivi ništa ne znače.
I kada tonem ,tonem do dna
Nije me milost dotakla.

I grizem usne i lomim prste
Samo smo slični, ne iste vrste
Dok tonem, tebe puštam da plivaš
Ti ionako od mene se skrivaš.

Ja tonem, ti se od mene spasi,
Ova se ljubav svejedno gasi!

Opet su misli skrenule svoj tok,
Bujica je probila branu.
Opet sam probio i plan i rok.
Opet me bacilo u stranu.

Opet su nade potonule do dna.
Opet katastrofa na dusi.
Opet sam zakasnio i svjestan sam ja.
Da svijet mi se iznova rusi.

Ova parada.
Što se dogadja ovdje i sada.
Nije nikome od nas na čast.
I jedno će past.
Okolnosti splet.
Ovo je premalen svijet.
Samo da znas i dok spis.
Da se pripremis.
Dogodi se i kad ne mislis...

Reci mi ako je kraj.
Reci mi jedino moje,
Reci ovom luđaku.
Da odboluje svoje.

Reci ako je kasno.
Ne biraj rijeci, reci.
Ne biraj ton i hajde.
U korjenu sve sasjeci.

Neće tu molitva pomoći.
Al brže će me proći.
Ako me od sebe saljes.
Reci da mogu dalje.

Nisi vise u polozaju birati,
Niti sposoban melodiju odsvirati.
I nemas vise glasa,ni motiva,
Sam bez teksta, sam bez stiva.

Nisi vise u polozaju imati.
I ne znam koga ces jos zanimati.
Bespotrebne suze su koje prolivas.
Nista ne dobivas...

Imao si sve,
E moj Sewene...

Kad shvatis da si svjesno mene izigrao, ubio.
Sto je tu nejasno?!
Kad shvatis sto si mogao imati, a izgubio.
Bit ce prekasno,
Vec je prekasno...

Jesam li ja to nasao ljubav.
Kao na kraju puta?
I necu nazad umorne duse.
A srca netaknuta.

Neke se rijeci izgovore lako.
A tesko ih sprovesti.
I sad odbijanje zvuci kao.
Izvanredne vijesti.

Na moje oci smiraj je pao.
Napokon miran sam zaspao.
Na vratu miluje tvoj dah.
Okrecem leđa, a nije me strah.
Tu sam, pripadam ti sav.
Živote, nek si živ i zdrav...

Jos jedan izgubljen dan.
Bez tebe, bezvezan.
I hladno je, a ne puse.
I rane se ne suse.

Jos jedno veče mi prijeti.
Bez tebe - bez pameti.
I placem, gusim se jer.
Bez tebe izgubih smjer.

Svjezina otvara vrata.
Al zadah se neki hvata.
Strah me je da je kraj.
Zapovjedam - ne pustaj!

Al nitko me nece cuti.
Nitko ni da se naljuti.
Zatrpat cu zelju snom.
Jos jednim porazom...

Sinoć sam trebao ustati
Da zapišem jednu misao.
Al' ja sam ostao čekati
I nisam je zapisao.

Jutros sam rano ustao
A nisam se htio buditi
Zbog riječi koje ću izreći
Zbog kojih će me osuditi

Tko si ti da remetiš moj san
I tko sam ja od svega otrovan?!

Nisam spreman sa ovo malo časti
Nisam spreman opet pasti...
A srce opet prepustit se želi
Da opet doživi i opet se podijeli
Kad zacijeli...

Ka s jednom nogom u grobu.
Jer puno je srce prislo.
I platit cu staru globu.
A nije nam, nije islo.

Tija bi da se ne broji.
Ono kad pricali nismo.
Ma u knjigu sve lipo stoji.
I evo sad vidi di smo...

Ajmo sad mucat malo.
Nek bis u vatri plamti.
Jer ako je i tebi stalo.
Sritne dane upamti.

Ajmo se zavrtit malo.
I da nam bude fanta.
Jer ako je i tebi stalo.
Neka nas opet zamanta.

Ja sam rođen za sanjara
Ja sam gorštak krvi plave
Ja sam poskok s kamenjara
I mene slave.

Moja kruna je od zraka
I ja branim što je moje,
Boje me se ko luđaka
Ma nek se boje.

I sve dok živim, dok se trzam
Ništa sporo, samo brzam!
Želim s vjetrom vječnost proći
Nema straja i to će doći!

Nikad nećeš znati koga si izgubio,
Na rastanku, nisi me ni poljubio.
Samo ruku hladno dao,
Ali ti si odabrao...

Teško prihvaćam da ću te ipak sresti,
I donijet ćeš mi opet neke glupe vijesti,
Onako površno, to znaš
Misliš da mi ne trebaš...

Oprostio sam svima, za koje me briga nije
Pa kako ne bih tebi; da srce se razbije,
To što te u svima vidim, to je teret ove duše,
Ja puštam suze da teku, da me jecaji uguše.

Možda je to loše, jer htio bih da shvatiš
Kako je kad patiš
Jer ne možeš da vratiš...

Opet me vrijeđaju pjesme stare.
Uvijek je tako dok svađa nas gura.
Pregledavam slike, čistim ormare.
Budim oluje i mirise bura.

Nema tu vjere, nema tu smisla.
Prolaznik ja sam, jedan bez traga.
Ko teska bolest, nada se stisla.
Pa mi svejedno, slabost i snaga.

Kao da tjeram sebe na gore.
Pa nigdje nema spokoja, mira.
Kao kad žedan popije more.
Na kraju opet dehidrira.
Da to sam ti ja, ostavljen, tužan.
Platio, plaćam, a opet dužan...

Theraš mi dušu da sanja
A jedino to me drži.
Praznina me proganja
Jer izbor si najuži.

Tjeraš me da te ljubim
Ja srce sam ti dao.
Kako da to izgubim
Kad nisam ni prestao!?

Od prvog si pogleda sudbina postala,
Moja si pobjeda bila i ostala,
Ono najbolje iz mene izvučeš,
I onda kad se u sebe povučeš.
Ti znaš da ja znam
Kome pripadam...

Uvijek netko pati
I teško prihvati
Da je kraj,
A glava kaže - otimaj
Uzmi i ono što tvoje nije
Bitno je srcu da se zgrije.

Uvijek netko pati,
Kad na kraju shvati
Da je kraj.
A glava kaže - pokušaj
Naplati i ono što prodao nisi
Opet na kraju srce izvisi!

Nazovi me kako hoćeš i znaš,
Svejedno mom svijetu pripadaš!
I sad kad si tu, mučiš me bolom,
Nosim se teško s istinom golom.

Jel ti žao svega što ti neću dati,
Možda ćeš me sresti al' ne i prepoznati...

Svi ste me iznevjerili
Moje nade pronevjerili,
Moje želje bacili u vjetar
I svaki centimetar sna
Tuga mi je uzela.

Svi ste me izdali lako,
Moram se mijenjati, al kako?!
Moje su želje iste sve
Gorim za zagrljaje u snu
Evo gledate propalicu...

I neću se opet snaći
A sunce će isto izaći,
Al mene neće naći...

Meni je bez veze ve,
Kad prosinac okuje,
Nema utjehe.

Nisam zlato nego mjed,
Nisam rođen za prvi red,
I tako u nedogled...

Moji su otrovi jači,
Meni su kao kolači,

Ja živim u gotici, u baroku,
Na nekoj terasi u Maroku,
Ja trajem s renesansom, romantikom,
Rimskim carstvom i fanatikom.

Definitivno nisam rođen za sutra
Ostavite mi ova hladna jutra!

Koliko je načina za reći - da
A srce, junačina, sanjiva
Uvijek krivi potez povuče,
Uvijek od gostiju izgubi kod kuće.

Koliko je načina za reći - ne
Nema domaćina, kad ne ide.
Pretvorim ja se u lice slijepo
Dok iza leđa mi nestaje lijepo.

I onda dođeš ti da me promjeniš,
I onda dođeš ti da mi oprostiš,
Da mi staviš okove koje čekam kradom,
Da mi život zabiberiš nadom!
Evo me, popuštam
Ti me vodi, tebi to dopuštam!

Nisi me upitao da li sam loše,
Tvoja je šutnja za mene, kroše.
I bijem bitke koje se gube,
A tako bih rado pokazao zube.
Tako bi rado da mi je svejedno
Jer htio sam da smo jedno

Nisi me upitao da li je kasno
Cijelom sam svijetu rekao glasno
Od sutra ja sam drugi i novi
Valovi tuku, al' brod dalje plovi.
Tako bi rado da me briga nije
Al' srce će tajnu da skrije.

Ne znam da li ću te čekati ikad
Jer osjećam, neću te vidjeti nikad.
I bit će mi žao dok svijetom trajem...
Oprosti što te ne poznajem...

U meni čuči, svitanje, suton.
Prospe se digod, cili vik puton,
Triba znat kleknit, triba znat molit,
I kad je tesko, triba se volit.

U meni sidi, u meni plese.
Milijun želja pa miluju, tjese,
Triba znat letit kad slomis krila,
Na kraju vride samo dobra dila...

Ako si čovik, to nesto vridi,
To se ne brise, nikad ne blidi,
Ako si čovik, čovik i budi.
Pravdu donesi, krivo ne sudi.
Znaj i kad je kraj, kraj nije.
Sritan se čovik i tada smije.

U meni piva, iz duse ori.
U kocki leda, ta vatra gori,
Taj ko se prida, kako će vodit?
Njemu se nije tribalo ni rodit...

Lako za zgužvane košulje.
Lako za neoprane čaše.
Kako će neprospavane noći.
Srce da promaše.

Lako za tvrdu šutnju.
Lako sa sićanja kvarna.
Kako ću iznit s ramena...
Jer ova je tuga stvarna.

Da mi je zaspat u nadi.
A dvor se od želja gradi.
I krovom nebo golica.
Znam da sam sanjalica...

I zaspat cu opet u grču.
Pa mi sve more trču,
Misto ka kralj na tronu.
Ja na ladnu betonu...

Jesam li falija život kad sam upa u glib,
Prošlo je toliko godina, a ja bi čita Smib.
I smija se ka dite kad učini ludu stvar
A samo sam star...

Jesam li fula na putu, skrenija di nisam triba
I nije me čekala radost nego velika šiba.
A dite u meni se moli i smije, eh da bar
A samo sam star...

Misliš li na mene, kad oluja oće
I tvrde svi da neće, a ja znam da doć će.
Misliš li na mene, zaškripi sa druge strane
Prije no svane, prije no prestane...

Možda sam čovik loš.
Pa zaslužujem svaki bič.
Frigam se u svom ulju.
A od tebe niti rič.

Možda sam ono doli.
Šta propadne kroz mrižu,
Ka lopov sam od tebe.
Razapet na križu.

Miša se tuga s bisom.
Na kolina ću past.
Ka prid zavitnom misom.
Slava ce u straju rast.

Navikla se ova duša.
Da opet se od nje kida dil.
Jer nije tila da posluša:
Nikad se nikom ne pridaj cil!

Nebo je budno,
Izgleda čudno.
Neku je pažnju srce mi vrebalo,
Oprosti ne zvuči kako bi trebalo.

Nebo je gladno
Vani je hladno.
Neke sam strane života zacijelio,
Oprosti ne zvuči kako bi želio.

Meni je vrijeme teret i bdjenje,
A sve je farsa i razočarenje.

Okreni leđa, vrata zatvori,
Od tebe ja sam tri puta gori,
Uradim jedno, a mislim drugo
I borba ova već traje dugo.

Oprez je bitan u ovom času
Odavno nismo na dobrom glasu,
Tu gdje sam ja, ti nemoj svratit,
Opet ćemo dušo olako zaratit
A to će samo jedan platit...

Prišlo me je po iljadu puta
Da sam viru koga nisam zna.
Ma živ čovik sve lako proguta
Oće li se iko sitit, grišnik nisam ja?!

Vagabundo u svemu sam bija
Sam sam osta, nisam se ni ženi'
Sve sam dava, ništa nisam krija
Oće li se prikinit sedmina na meni?!

Kad se boja osuši sa slika,
Poklope se švere sa zvonika,
Kad se život u crtu pritvori,
Oće li me iko čekat gori?