Sewen

Kad se film iz prošlosti odvrti
Ko da čitam knjigu "Tik do smrti"
Tuđe iskustvo usporedim sa našim
Pa se ukočim jer te se plašim.

I smišljam neki drugi završetak
Već sedmi put se vraćam na početak.
Što duša piše, ruka sve pokida.
Izgubljen ja sam kao Atlantida.

Ja skupljam šake da izgledam jače
Tebi motivi ništa ne znače.
I kada tonem ,tonem do dna
Nije me milost dotakla.

I grizem usne i lomim prste
Samo smo slični, ne iste vrste
Dok tonem, tebe puštam da plivaš
Ti ionako od mene se skrivaš.

Ja tonem, ti se od mene spasi,
Ova se ljubav svejedno gasi!