Sewen

Kad me na ulici vide,
Pretvorim se ja
U krivog čovika.
I kažem, dobro mi ide
Dok sve se ruši
U prostoj duši.

Samo u 4 sam zida
Oni šta blista
I srca čista.
Čovik šta puca od stida
Prelićem stvarnost
Gubim realnost!

Al' sve šta radim - radim
Da bi pukla monotonija.
U močvari kuću gradim
A ni jedan kamen nisam donija
Da bi ostala...

Živim u paralelnom svitu
Jedno lice mi je javno, drugo ne.
Pomalo ličim na elitu
Znam da 'vako više ne ide.
A tiram sve, dalje od sebe
Možda mi se srića smiluje...

Volim šifre jer tako mogu reć
I pobić i uteć...