Sewen

Od tebe mi fale, one navike loše.
Da opet me uzmu, da opet me troše.
Kad uđeš u sobu, slučajno zalupiš vratima,
Streseš mi dušu pa osjećam trnce satima.

Od tebe mi fali sve ono nepovratno znaj,
Pregledavam snove, za jedan mali zagrljaj
Molim za mislost, ni ona nije ostala
Al' sreća je u vinu moje pijanstvo postala.

Sudim i tebi i sebi
I srce ću na pladanj staviti,
Dosta razočarenja
Ako još možemo nastaviti.
Sudit ću dok ne shvatiš
Svu bol ti uzimam za trajno
Preuzmi slučajnost
Jer sve je u životu slučajno!