Sewen

Tebi sve noći, meni svi dani
Ti uvik voziš po livoj strani,
Tvoja je zadnja kad nemaš šta reć
A kada imaš bi tila uteć.

Tvoje su ure, moje minute,
Tebe sitnice uvik naljute,
Nekad me strefi i bis me koči
A onda vidim te tvoje oči

I sve me prođe, ti konce stegneš,
Šapneš mi nešto i kraj mene legneš,
I ja sam spreman, sve iz početka
Pokošen padam bez ispaljena metka!

Ove kiše neće prestati
Srce mi se navikava
Kako život da prespava.
Da li tuga može nestati,
Pa da s tobom sretan dišem,
Ovu prošlost da izbrišem.

Ako pustim suzu, hoće li me proć?
Ili će se dan svejedno pretvorit u noć...

Ako sam to zaslužio, nek bude još gore,
Nek se oluje i gromovi predamnom stvore,
Ako sam to zaslužio, nek ne bude lako,
Al' ako nisam, dođi i zagrli me jako!

Kiše neće usporiti znam,
Srce mi se već naviklo,
Da je na dnu, da je nitko,
Ja ko stari krov pa propuštam,
Nema spasa, nema mira,
Kiša našu pjesmu svira.

Ako pustim suzu, hoće li me proć?
Ili će se dan svejedno pretvorit u noć...

Prezirem taj prozor i svjetlo što gori,
I tebe i njega i sebe u mraku.
Šapat tih riječi - znam tko ih zbori,
I to što smo glumci u nesretnom braku...

Pretvaram lijepa sjećanja u more,
Ja sklon sam tome, mučim se i patim.
I to što se budim prije svake zore,
Prihvaćam u nadi da nekada i shvatim...

Da zaboravim te lako
Volio bih jako
Jer strah me što sebi radim
Tu kulu od karata dok gradim...

Ako se uruši sve
Gotovo je...

Kao da se takmičim s vjetrom,
Tko će kome više baciti prašine u oči
I letim neovlaštenom rutom
Dok mi srce tamnim prolascima kroči.

Razgolićen sam u sekundi.
Svaka se misao sa tobom budi.
Nepropadajućem svijetu sam vičan.
Molim te i ti se malo potrudi!

Vrijeme je novac i ja ti ga dajem
Ja sam tvoj rob, tebi se predajem.
I nema načina da mi se išta tvoje ne svidi
Što očima gledam to srcem se vidi!

Protrljat ću oči krvave i vlažne
I nije me briga što ću suze putem brisati.
Bitno mi je da s tobom jesam,
Sa tobom udisati, sa tobom izdisati!

Ne vidiš me više
Ti ne vidiš dok plačem,
Pa me smatraš samo
Usputnim promatračem.

Zatvoren bez brave
Ja zatvoren odavno
Tebi je svejedno
A tebi je sve ravno.

Izgubit ću se ja, kilometrima,
Po tragovima nećeš me pronaći
Prije no ime ti, tiho izgovorim,
Iskoristit ću što su dani kraći
I zima je
Nek me hladno večer sakrije.

Kada noć zavlada,
U neki ponor gledam,
Sve ti mogu dati
Al' svoje srce ne dam!

Mogu li te mrziti, bar na trenutak
Pa da mi lakše bude.
Da zatvorim se u svoj najcrnji kutak
Da ne vidim ljude.

Pretvoren sam u ono što nisam bio
Utvara i duh.
Kao da sam kažnjen, što sam zakasnio
I za neposluh...

Čekam da ćeš stići
Da ćeš mi se javiti
Da ćeš mi prići
Ruke oko mene saviti...

Tebe nema, tuku jezici zli
I bol me u grudima razvali!
Na potezu sam da ispeglam sne
I da zaboravim kako bješe voljeti te!

Šta te briga s kim ću bit,
Htjela si me ostavit,
I učinila si to,
Ja se razočarao.

Šta te briga s kim ću ja,
Potezom si ubila
Svaku nadu, svaki spas,
Prazno sve između nas.

Opet se valovi spremaju na put ka obali,
Sve manje briga me znaj što nismo ostali...

I potonut ću ja
Gdje je more najdublje
Gdje su trave velike
O srce se zaplele.
Al' ćeš samnom i ti
U tom moru čeznuti
Tek kad potoneš do dna
Znaš što je havarija!

Rastače se duša sirova
I straj me, nisan mirova.
Za te' bi se brinit tija
Sad te nebi ostavija...

Rastače se duša sirova
I straj me, nisan virova
Sad virujen, borit se vridi
Pa šta i da glava posidi.

Oću se za tebe brinit
Kad snerva, kad krene doli,
Teret podilit i prinit
Vratit ti smij kad zaboli.

Oću se za tebe brinit
Privarit o sriće sušu
Prid tebon se do kože skinit
Ogolit svu oštećenu dušu...

Jel' moguće, jel' može
Bože
Da si i ti digao ruke
U presudnom času.
I zaustavio odluke
U glasu.
I u trenu
Ispustio dušu nauljenu...

Padam ko komet
Jer nemam domet
Kojim bi do tebe stigao
I padam
Kako bih se digao
Pa se nadam
Mada je zamršeno
Nije sve svršeno.
Za nas dva
Ima vremena...

Pozitivna opsesija!

Ti si prva ljubav bija
Ma me nisi zavolija
A ja još za tobom čeznem
Uvik se na prvu zeznem.

Ti si prva ljubav bija
Brzo si me ostavija
Ja ka svako žensko ludim
Da se još kraj tebe budim.

Mrak je na ulicu pa
Ti si prije mraka izabra...

Ne virujen u anđele više, ni manje
I sve mi se miša i sve mi je sranje,
Ti si papane kriv za moje stanje!
Al' neću te kleti, nisam ja taka
Neće ti falit sa glave ni dlaka
Ne vridiš papane više od šake zraka!

Ti si prva ljubav bija
Ma si ljubav razvodnija.
Ludo žensko pa se veže
I svaki je dan sve teže!

Mrak je na ulicu pa
Ti si prije mraka izabra!

Proveli smo dane skupa
A godine smo trebali,
Kao da smo površinu
Tek slabo zagrebali.

Proveli smo tren života
Kojega ću pamtiti
Sad bi trebao ti istom
Mjerom sve uzvratiti.

Možda sam i ja kriv,
Htio sam ispasti div,
Onaj što uz tebe stoji,
Al' to se više ne broji...

Odlazim bez vjetra da me nosi,
Suh bez ljubavi u mokroj kosi,
Odlazim bez nacrta i plana
Bol u meni ne vidiš izvana...

Što ti reći, što ti dati,
Kad se ništa ne isplati
Uvijek sve na istom stane
Ako srce se izlane.

Zato šutim, bolje je
Jedan : nula, za mene
Što u sebi poraz nosim
Time se ponosim.

Na duši sve gori, palež
Pali smo u donji stalež
Gubitnici i pijanci
To su naši znanci!

Srca su nam slomljena
Od boli udomljena,
Pa ćemo na pola pući
Tu smo mi u svojoj kući!

Ne želim imati izbora,
Kada se o tebi radi!
Ni raditi ono što ne želim
Da mi se poslije zgadi!

Ne želim imati veze
S teškim stanjima organizma.
I kao da sam kotačić,
Tek dio tog mehanizma...

Plačem nad nama kad poželim
I smijem se pa osmijeh svima dijelim...
Toga napretek ima
I grije dok je zima...

Ne izdržah tu beskonačnu tišinu
I okončah svoju glad....

Na mahove se ozari lice
Pri samoj pomisli na tebe!
Ja stranputicama ću stići
Tragom mirisa srca!

Moji valovi zapljuskuju obale tvoje
Al' tu su prepreke protiv bure.
I ja ih ne mogu proći.
Raspršujem se kao pjena
I nabadam prsima hridi
Da potonem, kao nebrojen - jedan...

Ne mogu zatomiti osjećaje u ovom trenu.
Tek vrijeme će me možda naučiti
Kako da preživim ovo utrnuće
Krijući se i kupujući laži...

Gladan sam, a ne okusih, ne omirisah,
I šteta, baš šteta, jer ti...

Nosim te ko lanac oko vrata
Uspomenu od suhoga zlata,
Ali kažu nije zlato sve što sja,
Ipak na trenutak si mi zasjala.

A ja ću zlatni lanac skinuti,
Jer moram svoje srce zbrinuti,
Znam ti si došla ko oluja ljeti,
Rashladilo me pa mi sada šteti.

I sad putujem sam
Prati me nepregledna cesta,
Otresam sol sa duše,
Kraj mene slobodnog je mjesta.
Idem i putujem daleko,
Jer znam da mene čeka neko...

Baš sam u gužvi ovih dana
Baš mi se ne da van iz stana.
Nisam u kazni jer ne zna mater
Da sam u školi pravi amater.

Za četri dana primanja bit će
Koliko je loše, mater otkrit će
Zato se moram smirit i sidit
Naučit nešto pa će svi vidit

Kad se zgrije stolica
Zbog knjiga sa polica
I ispravim ocjene
To se traži od mene!
Meni, mami, uljepšat ću dan
Što je bitno, jer izać ću van!

Za četri dana primanja bit će
Koliko je loše, mater otkrit će
Zato se moram uhvatit štiva
Da se po sobi više ne skrivam!

Ima jedan mali Mate
Kad ga vidi sva procvate
Sva se trese, sva crveni
E moj svite, ajme meni.

Baš je faca, baš je fora
Pa smo šetali do mora,
On me prati sve do vrata
Cool romansa od 2 sata!

Ja mu često ime pišem
I zbog njega teško dišem,
Taj je momak kralj mog smija
Moja prva simpatija!

Kaže Mate prvi smo na svitu,
Da nam jubav živi u grafitu
Nacrta je srce priko zida,
Da svi vide, da se ne iskida,
A u srcu moje ime piše
Da se nikad više ne izbriše!

Ovu pismu tebi san napisa
U srce san davno te zapisa
Otkad znan za sebe ti si bila
Moja jidra, moja bila krila

Neman zlata, neman ni pineza
Al' san srce za tvoje priveza
Tu je duša sritna ka u raju
Još kad našu pismu zapivaju...

Vezuju nas iste riči, moti
O životu, o ovoj lipoti
Vezuju nas iste brige, trudi
A najviše, to su dragi judi!

Zauvik tvoj, od rođenja nosim bilo,
Život si moj, ti si duša, ja sam tilo,
Umra bi ja, kad se nebi tvojim zva
Ti si lipša od najlipšeg cvita
Za mene si centar cilog svita!

Drugi ti se mogu samo klanjat
Ovo naše, cili život sanjat
Sve bi dali za te tvoje zore
To za šolde, kupit se ne more.

Kartolinu kraj srca san ima
I kaziva san te dušo svima.
Evo tu san, da više ne skitan.
Di san rođen tu ću umrit sritan

Ti si lipša od najlipšeg cvita,
Dalmacijo, ti si centar svita!

Ja sam uvijek htjela više
Nego što si znao dati.
Jer si pohlepan, bez časti
Ti znaš samo otimati.

Ti si kvartovska baraba
A ja cura koja sanja
Što si obećao meni
To su pusta obećanja...

Najobičniji si tat
Uvjek tjeraš svoj inat
Više ne vjerujem da
Sam ti ikad značila

Najobičniji si gad
A ja spoznala tek sad
Još zadrhtim, tresem se
Kad te oči poljube...

Spreman sam ti se diviti život cijeli.
Dosta sam trpio, dosta sam patio
Sve sam im dozvolio pa su me omeli,
Al' zbog tebe, uvijek bi se vratio,
Uvijek bolji, uvijek jači
Ne plači...

Što je život ako nije sučeljavanje?!
Što je život ako nije razgovaranje?!
A ti i ja, možemo vjetru u lice
Bez ljutnje
Baciti taj kamen smutnje...
A ti i ja, sanjalice
Uspavljujemo smisao u našoj kući
Šaputajući...

Spreman sam ti se diviti život cijeli,
I to me, to me veseli...