Sewen

Jel' moguće, jel' može
Bože
Da si i ti digao ruke
U presudnom času.
I zaustavio odluke
U glasu.
I u trenu
Ispustio dušu nauljenu...

Padam ko komet
Jer nemam domet
Kojim bi do tebe stigao
I padam
Kako bih se digao
Pa se nadam
Mada je zamršeno
Nije sve svršeno.
Za nas dva
Ima vremena...

Pozitivna opsesija!