Nosim te ko lanac oko vrata
Uspomenu od suhoga zlata,
Ali kažu nije zlato sve što sja,
Ipak na trenutak si mi zasjala.
A ja ću zlatni lanac skinuti,
Jer moram svoje srce zbrinuti,
Znam ti si došla ko oluja ljeti,
Rashladilo me pa mi sada šteti.
I sad putujem sam
Prati me nepregledna cesta,
Otresam sol sa duše,
Kraj mene slobodnog je mjesta.
Idem i putujem daleko,
Jer znam da mene čeka neko...
Post je objavljen 06.04.2014. u 23:23 sati.