Sewen

Dok ti na vrata kucam,
Ko da sam staklo pucam,
I dlanovi se znoje,
Dal' dolazim na svoje?

Još si mi izbor prvi,
Još mi se srce mrvi,
Sve me za tebe veže,
Tvoja ga ruka steže.

Dani se svlače, pogled mi mrače,
Pa se pitam dal' može da plače?

Tebi ko da svejedno biva,
Ti ko da nisi kriva,
A dala si mi povoda za sreću
Pa si onda rekla - neću!