Sewen

Ti križaš ruke od nervoze,
Navike loše trpaš u doze.
Otvaraš dnevno kol'ko ti treba
Dok tuga ne dođe do ramena.

Prstima tipkaš po staklenom stolu,
Zamišljam klavir i nešto u molu,
Nisam tu stručan, al' tiho svira,
Melodija neka s lažnog klavira.

Imaš osmjeh djeteta
Dođi i prošetaj,
Razvest ću te sjetnih tema,
Kod mene ti toga nema.
Daj mi ruku, obje mi daj,
Zatvori oči i ne pričaj....