Sewen

Sklanjaš s moga stola čašu,
Puštaš svjetlo u moj stan,
Al' okrećeš aliku našu,
Ti otvaraš padobran.

Ja se penjem putem strmim,
Nema utjehe u tom,
Pa se trudim da pregrmim,
To što nećeš u moj dom.

Samo sam looser i kad se snažim,
Ne želim suze niti ih tražim,
Odlazi, idi, ja ću se snaći,
Tebe će sa njim slično dotaći!