Sewen

Znam, čuvaš me u prošlim danima,
U nekim starim romanima,
Al ne čitaš ih više,
Da ti prošlost ne miriše!

Znam, imaš me u dnu ladice,
Duplo dno, dobro skriveno,
Al ne otvaraš je,
Da ti prošlost ne pomuti sne.

Imaš prividan sklad,
Ja na to pristati nisam htio,
Ja sam te volio.
Ne pitaj me koji sam grad,
Linija je čvršća od zida,
Da se ne pokida.

Znam, još sam u kutiji prašnoj,
U odaji mračnoj i strašnoj,
Al dobro je da sam tu,
Priviđenje briše iluziju.