Sewen

Ja sam gospodin arogancije,
Ponekad!
Otvorih agenciju piljevine,
Buduću da je magle dosta,
A na isto se svodi!

I šta me briga za spodobe,
Obični ljudi!
Ambis gluposti je dug,
Dubok i širok i mračan.
Bezglasni eho vibrira.

I para i normalan sam ja,
Upečatljiv!
Ja viđen sam, a neuhvatljiv,
Slobodan rob,
Ne poznam granice!

I što me briga za spodobe,
Obični ljudi!
Autobus je pun stajača,
Čitaju reklame,
Glasuju za mene!