Sewen

Od svoje dvadeset i šeste,
Ona je kraljica ceste.
I niko je ne more stić,
I niko joj ne zna prić.

Život je tako odvuka,
Brzo je pukla bruka,
Šansu imala nije,
Da bude cura od prije.

Tila je puno toga,
Onda je ćapila droga,
Bila je nova, bez briga,
Poslin je umor stiga.

Kada je prvi put pala,
Tad mi je ruku dala.
Drugi put nije to znala,
Ka da se bila pridala.

Ne pantin kad san je sreja,
A sićan se njenih ideja.
Maštala je o životu,
Al' nije našla lipotu.

Čuja san jednoga dana,
Žamor tuđih usana.
Kraljice više nema,
Bila je prva tema.

I svima je bilo ka žaj,
Kad doša joj je kraj.
A dok je živa bila,
Od sviju se bidna krila.