Sewen

Ka da mi je priko sto,
Tilo se ruvinalo.
Koje li griote,
Lipi moj živote.

Ka da mi je miljun lit,
Ma bi tija ozdravit.
Mogu ja još durat,
Mogu sve izgurat.

Ne brojin bore ni friže,
A znan da me stišće i stiže.
Ma do zadnjega ću trzat,
Kad umorin, još ubrzat.

Ne brojin ništa do smija,
To oću, to san tija.
I dok me na svitu trpu,
Nisan za staru krpu!

Mene je rodila jedna žena,
Bija san teret života njena.
Dala me u dom, prolitnje noći,
Ja san je čeka, kada će doći.

Ka malo dite, puno san plaka,
Puno san puta, osta bez zraka.
Nisu me volile iz doma tete,
Pa san in radi stalno dišpete.

Zato me niko pogleda nije,
Šta će im dite, kad se ne smije.
A svi mi dica, ka s police roba,
Tili smo da nas se kupi i proba.

Puno tih lica ne pamtim više,
Sritno se dite sa popisa briše.
A ja san osta pa bi se krija,
I svaki šum bi ka spužva upija.

Jedno popodne, još kiša je lila,
Prišla mi žena, blaga i mila.
Rekla je da me već dugo gleda,
Sa srca pa je, ka komad leda.

Puno smo pričali, smijat se znali,
Rekla je da mi ništa ne fali.
Kako sam drag i kako sam fin,
Mogu li joj biti sin!?

Godina ima, život ih niže,
Puno su dani od sriće, bliže,
I sve se slaže, sve je na mistu,
Jer iman jubav majčinsku, čistu.

Kako je lipo zazvati - mama,
Sve noćne more, osmjehom slama,
Čovik san danas, a dite u meni,
Svu hvalu poklanja najdražoj ženi.

Čovjek demokracije,
Ne odgovaram na provokacije.
Hladan sam kao špirit,
To je moj spirit.

Osjećaje savladati treba,
Jer paparazzi vreba.
Da te uhvate nesprenma i naga,
Kad uhvati vlaga.

Pa pričam bez stanke,
Najviše volim sastanke.
Ne prekidaj mi naum puče,
Ja nisam od juče'!

Stari čovik, šta je proša svega,
Poručuje sa Zagorskih brega.
Da je našu, staru vezu puka,
E moj Dida, nisi za Ajduka.

Mislija san, da se Dida šali,
A On veli, poslušaj me mali,
Prijatelji tvojih prijatelja....
Eto đavle, evo san se smeja!

Mog je Didu, ćapila nervoza,
Uvatila bidnoga skleroza...

E da mi je bolje,
Vidit šta mi, mili Dida radi,
I Zagorsko polje,
Ko ga kopa i ko tikve sadi,
Moj Dida i ja,
Sve je prevara,
A meni je ža...

Ova pisma nije rugalica,
Dida svati, da je smijalica,
Nastala je za četri minute
Ja po dobru, uvik pamtit ću te

Reci Dida, di su riči pukle,
Pa čovika u dite prisvukle.

E da mi je vidit,
Stare noći od magije neke,
I sa tobon sidit,
U godine, sićanjem daleke,
Moj Dida i ja,
Prijatelja dva,
I noć magična!

O je, opet vruće je,
Spremi šugomane,
Ljubavne romane,
Za kavicu sitno,
Drugo nije bitno.

O je, opet vruće je,
More sendvić mali,
Motorin upali,
U borši je piva,
S njom se bolje pliva.

O je, lito je,
Kratke gaće, maja,
I nek' je promaja.
Puno mi je vruće,
Bižin van iz kuće.

Rominjam kao kiša u prizemlju,
Dočekujući jutro, omamljeno i sparno.
Lebdim i ne znam što je san,
A što je poprilično stvarno.

Gajim neke nade u dolaske,
Jer i ja dolazim svakim zadahom pluća.
A nikako doći,
Daleka mi kuća.

Ne osjećam hrabrost i bježim,
Stranputicom, poljem artičoka.
Bježim od vlastite sjene,
Od nekog novog šoka.

Jesam, ja sam silan,
Ime mi je Milan,
Sa svakim se kačim,
Na bizaran način.

Ne mogu se minjat,
Ka beštija linjat,
Sve ljude upilan,
To mi je u žilan.

Lažima ih filan,
Laži dobro dilan,
To mi dobro ide,
Još mi i zavide.

Jer nismo svi isti,
I nismo svi čisti,
Da ja 'vaki nisan
Bija bi otpisan.

Propala bi tema,
Da Milana nema,
Ne bi znali lajat,
Niti se sastajat!

Bija san na misecu, medenom,
A nisan zna da nije od meda.
Nema tu smisla, nema tu reda...
Zaminija san ga sa Edenom,
Mislija san da svugdi je raj,
A zapravo, samo je običaj...

Moje je razočarenje još veće,
Svud oko mene prah, prašina,
Zaboravih kontaktne leće,
Pa opsovah oca i sina!

Bija san na misecu, neš ti!?
Od pustih stopa se ne vidi,
Da mi smo tu kročili!
Bit na misecu, ma zaboravi,
Sve je napuvana štorija,
Onoga ko nas je stvorija!

Ja vjerujem da boje kroje sklad,
Kad osjetiš ushit i jad.
Ja vjerujem da postoje čuda,
Vidim izlaz kad nemam kuda.

Ja vjerujem u suha jutra i kišna,
Jedan je Bog, Alah i Krishna.
Vjerujem u miris janjetine mlade,
I u palačinke od čokolade.

Ja vjerujem, sve što osjet mi da,
Jer ja sam živa molitva,
Ja imam koralje oko vrata i ruku,
Pola zemlji, pola nebu me vuku....

Ja sam vatra i voda, zrak i sveto tlo,
I blizu sam i daleko.
Ja vjerujem u vino koje mastim,
Dok se s vama prijatelji častim.

Moja su sjećanja pamoramska,
Sve vidim u tisuće boja.
Tvoja su siva i poganska,
A bila si ljubav moja.

Moje su slike rezovi nježni,
Skladnu cjelinu čine.
Na tvom ekranu samo snježi,
I nema nijanse fine.

Stihijski se život slama,
A bio je panorama.
Smutila me jedna dama,
Pa sad strši ko osama.

Jel' mjesec muškoga roda,
Dok tamnim nebom hoda?
Kome se zvijezde na nebu roje,
Mislim se, magija il' što je?

Dira me noć, miluje po koži,
I radost se razlijeva i množi.

Želim zapamtiti ovu čaroliju svetu,
Više nego išta na tom svijetu.
Još fališ ti, da me snaga izda.
Dođi, aj ne budi pizda!

Pun sam romantike i književnosti,
Želio bih razmijeniti nježnosti!

Dira me noć, miluje mi čelo,
A sve se na drkanje svelo.

S vilom mojom ne govorim više,
Nevoje nam na sriću udriše.
Niti posta, niti mrsa,
Samo stišće priko prsa.

S vilom mojom, mirit bi se tija,
S njom bi plaka i opet se smija.
Pa me grize pa me ide,
Svi mi dani čiste sride.

Vilo moja, misečino bila,
Dvaput si me evo prisavila.
Vrime mi se vilo minjat,
Oću gorit, a ne tinjat!

Ja sam kiša na tvom vjetrobranu.
Vjetar baca me u stranu.
Pa me suši da postanem mrlja,
Kap za kapi se kotrlja.

Ja sam vrijeme što lagano curi.
Dok tvoj auto juri.
Dodaj gas u suprotnom smjeru,
Pa za vjetrom u potjeru.

Da li ti je jasno, da te pratim,
Divan osjećaj je to,
Tvoj sam zaštitnik, tvoj anđeo.
Ja te uvijek cesti vratim,
I kad greškom skreneš,
Da se ne okreneš!

Misli mrcvarim,
Ja zato krvarim.
Ja bolujem za nju,
Prizemljen, na tlu!
A ona se ne da,
Još čudno me gleda....

Krvarim,
Otkad je otišla za njim,
Jer ja ga znam.
Ni njemu ni njoj ne opraštam.
Jer naći ću je modru,
Il' u bijelom odru.

Krvarim,
Otkad je otišla sa njim.
O njemu se zna,
Rekoh joj da jako udara.
Doći će k'o žrtva,
Ledena i mrtva.

Kneginjo od vatre,
Što ćeš kad te satre?
Kneginjo od vode,
Kada te probode?
Kneginjo od zraka,
Zemlja ti laka....