Sewen

Stari čovik, šta je proša svega,
Poručuje sa Zagorskih brega.
Da je našu, staru vezu puka,
E moj Dida, nisi za Ajduka.

Mislija san, da se Dida šali,
A On veli, poslušaj me mali,
Prijatelji tvojih prijatelja....
Eto đavle, evo san se smeja!

Mog je Didu, ćapila nervoza,
Uvatila bidnoga skleroza...

E da mi je bolje,
Vidit šta mi, mili Dida radi,
I Zagorsko polje,
Ko ga kopa i ko tikve sadi,
Moj Dida i ja,
Sve je prevara,
A meni je ža...

Ova pisma nije rugalica,
Dida svati, da je smijalica,
Nastala je za četri minute
Ja po dobru, uvik pamtit ću te

Reci Dida, di su riči pukle,
Pa čovika u dite prisvukle.

E da mi je vidit,
Stare noći od magije neke,
I sa tobon sidit,
U godine, sićanjem daleke,
Moj Dida i ja,
Prijatelja dva,
I noć magična!