Bija san na misecu, medenom,
A nisan zna da nije od meda.
Nema tu smisla, nema tu reda...
Zaminija san ga sa Edenom,
Mislija san da svugdi je raj,
A zapravo, samo je običaj...
Moje je razočarenje još veće,
Svud oko mene prah, prašina,
Zaboravih kontaktne leće,
Pa opsovah oca i sina!
Bija san na misecu, neš ti!?
Od pustih stopa se ne vidi,
Da mi smo tu kročili!
Bit na misecu, ma zaboravi,
Sve je napuvana štorija,
Onoga ko nas je stvorija!
Post je objavljen 15.06.2010. u 08:35 sati.